Подешавања / Settings

Русија је нагло повећала откуп злата на светском тржишту и значајно попунила златне резерве, а неки западни медији тврде да се Москва на тај начин поступно ослобађа зависности од америчког долара.

Србија је повећала количину злата у девизним резервама са 14,9 на 17,2 тоне у последње две године.

Од краја 2012. године Немачка тражи да јој се врати 1536 тона златних резерви које се налазе у трезорима ФЕД-а у Њујорку.

Не треба се заваравати размишљањем да је Wашингтон у тешкој финансијској ситуацији тај новац доиста потрошио у име „демократских вредности и слободе украјинског народа“, као што тврди Викториа Нуланд, но то је нашим читатељима одавна јасно.

Немачка сага о злату још увек без епилога – Из „Federal Reserve Bank“ поручили Берлину како до 2020. не може да добије своје златне резеве.

Руске златне резерве расту већ девет месеци заредом, а Москва је на постојећих 996,4 тона златних резерви додала још 0,3 тоне.

Хрватска је почетком двехиљадитих извршила распродају ‘породичног’ злата, односно државног. Продала је све залихе по најнижој цени – за 145 милиона долара, а део њих је оставила Београду“, тврди ХДЗ-овац Горан Марић за хрватске медије.

Кинези су бацили око на 8133 тоне злата које се налазе у банкама САД и представљају 74,5% укупне количине валутних резерви. Кина тражи ово злато као наплату дуга од САД. Она жели да емитује нову валуту која би представљала алтернативу долару и била обезбеђена златом. У том циљу Кина је почела да повлачи своје златне резерве из Швајцарске, Лондона и Њујорка.

Током викенда кренула је мини-лавина захтева Лондону и Вашингтону за враћање злата. Почело је са Холандским комитетом грађана који се придружио немачком Федералном бироу за одговорност који су затражили од BОЕ (Bank of England) и одељења FЕD у Њујорку да им врате њихове златне резерве. Холандији и Немачкој прикључила се и Венецуела. Све три захтевају […]