Прочитај ми чланакХрватска је почетком двехиљадитих извршила распродају 'породичног' злата, односно државног. Продала је све залихе по најнижој цени - за 145 милиона долара, а део њих је оставила Београду", тврди ХДЗ-овац Горан Марић за хрватске медије.
Хрвати се жале на „болну чињеницу“ да немају „ни једну наушницу, а камоли полугу злата у трезору Хрватске народне банке“. Како пише портал, злато које је Хрватска продала пре 12 година, по неким би проценама коштало милијарду долара. Али, распродаја на коју се „немудро одлучио“ тадашњи гувернер ХНБ-а Жељко Рохатински није једини проблем.
„Хрватска је под највећим окриљем тајности 2001. распродала своје златне полуге. Реч је о 15,5 тона златних полуга, тачније 15.055 кг, а 468 кг оставила Београду. Јер, уместо да према сукцесији нама припадне 28,49 посто, добили смо само 23 посто из непознатих разлога“, тврди ХДЗ-овац Горан Марић.
Портал тврди да Србија има највише злата од земаља у регији, 14,8 тона и на лествици Светског већа за злато из 2012. године заузима 59. место. Словенија има 3,2 тоне злата, а Босна и Херцеговина је са своје две тоне завршила на 93. месту са две тоне злата.
„Хрватске на тој листи, дакако, нема“, наводи портал дана.нет.хр.
Од продаје је, подсетимо, тек остао траг у годишњем извештају ХНБ-а за 2001. годину где се она води као прилив девиза од продатог злата у износу од 117,31 милиона долара. Остаје нејасно је ли она Рачановој влади само била нужна за крпљење рупа у прорачуну након ХДЗ-ове владавине или ју је захтевао Међународни монетарни фонд, али извесно је да за измаклу добит, која се броји у стотинама милиона долара, неће одговарати нико, коментарише портал.
„За ту лошу одлуку нико није одговарао, нити ми знамо ко ју је донео и под чијим притиском. Је ли то био гувернер или неко из Владе? Волео бих да знам ко је одлучио да се то прода испод цене“, упозорава лабурист Драгутин Лесар.
Уз све то, Хрватска извози велике количине злата јер су грађани због кризе присиљени на распродају.
