Подешавања / Settings

За све оне који данас трагају за „десним изразомˮ у политици, култури и уметности добро би било да се најпре упознају са оним што су најбоље снаге српског ума и карактера написале и урадиле у овом кључу у времену између два светска рата када је „српска десницаˮ доживела свој врхунац.

Сви они који данас трагају за десним изразом ваљало би да се упознају са оним што су најбоље снаге српског ума написале и урадиле између два светска рата.

Ваљда је свима јасно да се спремају избори и да Вучић, човек који не уме да води владу и државу, али уме кампању, настоји да онемогући постојање сваког разномислија у српској скупштини. Актуелни сазив, тј. садашње парламентарне странке, разликују се међусобно само по томе што једни тврде да умеју боље и преданије да издају и распродају од других.

Нама је потребан српски конзервативизам, нама је потребна заштита нашег наслеђа, колективног сећања, пребројавање наших жртава и успостава државе која је устању да поведе рачуна о заштити идентитета и младих.

Десни медијски простор не постоји, а приврженост нацији и партиотизму се погрешно изједначава са десницом, јер има левичара који су приврженији нацији. Тешко ће ме неко убедити да су немачки СДП, или француски социјалисти, мање национално свесни него њихова десница, каже за Миша Ђурковић.

Прво Александар Вучић у свом веееликом интервјуу часопису „Недељник“ од 23. априла изјављује да се просто „јежи“ на популарност „десничарских“ политичких опција међу младима, да је „веома уплашен за та најлакша решења која људима делују најједноставније и најлакше“.

Хоће ли у блиској будућности бити могућа кохабитација између левих и десних покрета, партија и влада у Европској унији, остаје нам да видимо.

У данашњем свету социјална правда представља само безлично право појединца на „социјалну помоћ” која заправо има за задатак да “дезинфикује” маргинализоване тако што ће их учинити подношљивијима остатку заједнице – односно припадницима олигозаједнице.

Социјалдемократска власт у у Хрватској, петнестак месеци пре парламентарних избора, све више тоне, рапидно јој пада популарност, док се десница, предвођена ХДЗ-ом, већ види као победник.

Евроазијска цивилизација има могућност да поново уједини ово дегенерисано двоглаво теле поделе на левицу и десницу.

Наиме, сваки рат почиње психолошким ратом, а сваки психолошки рат почиње речима. Али, народ и грађани навикнути на свет апсолутних лажи и непосустајућих медијско-језичких обмана, више, изгледа, на ово не реагују.

Два месеца пре избора за Европски парламент ЕУ се суочила са невиђеним феноменом: десне и леве странке Старог Света у јединственом пориву дижу бираче против европске бирократије, европских банака, европских проширења, европске миграције, европских дугова и европског руководства у Бриселу.

Пошто су званична европска истраживања показала да ће снажну подршку на предстојећим изборима за Европски парламент у мају 2014. добити странке крајње европске левице и деснице, процеси о којима су практично сви објективни и озбиљни истраживачи већ дуже време говорили обелодањени су најширој јавности: рађају се нове политичке праксе левице и деснице и критички европски дискурси главно су обележје савремених токова.

О тренутној ситуацији на српској патриотској сцени и положају деснице, редакција Србин.инфо је разговарала са Драгославом Боканом, познатим режисером, књижевником и публицистом.

Сирија је довела до тога да Москва и Вашингтон размене колумне и отворена писма о томе ко је „изузетна нација”, а ко није. У међувремену се у САД догодило још једно масовно убиство, које, заправо, само одражава општу несигурност једног друштва, које је, опет, самом себи доделило улогу светског полицајца. Па се Американци питају: „Због чега нас толико мрзе?“

Кодекс понашања и мапа пут

Контроверзна шефица крајње десне Хрватске странке права др. Анте Старчевић, Ружа Томашић по популарности међу хрватским политичарима дели исто место као премијер Зоран Милановић. С једном разликом, што Милановићев рејтинг из месеца у месец пада, а онај Руже Томашић расте.