Прочитај ми чланак
(Мила Алечковић)
Наиме, сваки рат почиње психолошким ратом, а сваки психолошки рат почиње речима. Али, народ и грађани навикнути на свет апсолутних лажи и непосустајућих медијско-језичких обмана, више, изгледа, на ово не реагују.
Француски народ постаје све отпорнији на психолошки рат. Упркос огромном психолошком рату и огромним средствима свих савезница „Ешелона“, Француска која је одавно лоботомизована, декортикована, односно испала из историје, поново се данас тргла из „догматског дремежа“. Поред великих и масовних протеста на улицама свих градова ове земље, а посебно у Паризу, који су тражили ЖИВОТ породице наспрам надолазећег нагона смрти, француски народ данас све више гласа протов лажи. Читава апаратура, гломазнија него у СССР-у у доба Висарионовича Џугашвилија, употребљена да се докаже како земљи прети опасност од екстремне деснице, уз језички психолошки рат и појмове типа „ултра“, „екста“ и „екстремно“, изгледа није погодила циљ.
Наиме, сваки рат почиње психолошким ратом, а сваки психолошки рат почиње речима. Али, народ и грађани навикнути на свет апсолутних лажи и непосустајућих медијско-језичких обмана, више, изгледа, на ово не реагују. Дошло је до засићења „капацитета канала“, како се то, позајмљеним речником каже у когнитивној психологији.
Сматра се, такође, да у блазираним земљама каква је Француска, народ гласа на смену, час за левицу , час за десницу, зависно од тога ко је у преходном мандату био на власти. После левице долази десница, а после деснице долази левица. Ово је у прошлом веку можда и било тачно, али већ дуго времена народ и грађани у Француској добро знају да нема ни „левице“ ни „деснице“ . Они не гласају више ни за идеје (јер идеја нема), нити за идеологије (јер идеологија такође нема), ни за просторну топологију (јер се „десно“ или „лево“ одређује само према положају нашег тела, односно како се окренемо). Народ у срцу Европе и у најважнијој земљи Европе, у земљи која је стварала историју читаве Европе, данас гласа само да би некога казнио.
И тако се то десило и у овом марту месецу 2014. године. Лажна левица је добила народну шамарчину јачу него раније. Да потсетимо, то је она левица која је дискретно заштитила све милијардере, или све лобисте типа великог нападача на српски народ, Бернара Анрија Левија и сличне. То је она левица која се никада није извинила за бомбардовање Југославије и Србије, односно за бомбардовања свих WASP (white, anglo-saxon, protestant) циљаних мета које су служиле као обртни замајац америчке асистиране и од ратова зависне економије. То је она левица у којој нико није знао ко је Милица Ракић. Та кавијар-левица никада није чула ни за трговину људским (радничким, сељачким, српским) органима за потребе богатих клијената у Европи и свету. То је „левица“ која , парадоксално, добија гласове искључиво у луксузним квартовима Париза где не живе сиромашни дошљаци. То је она левица која је поздрављала рат у Сомалији, Ираку, Авганистану, Србији, Либији… и данас , на страни нових фашиста , поздравља рат и интервенцију у Украјини. То је она русофобична левица која користи сваку прилику да удари галаму на Владимира Путина. То је левица чији је истакнути и „заслужни“ партијски члан , тј. друг, др. Бернар Кушнер.
Најзад, то је левица која је пословала само са великим америчким лоповским, капиталистичким банкама.
Као пре Јованке Орлеанке
Сама Француска налази се данас у све горем и тежем стању. Француске сељаке не вешају по дрвећу као у доба пре ослободитељке „Жане д“Арк“, али француску пољопривреду уништио је Брисел са својим идиотским директтивама и указима. Цена свега што ова земља има и производи скочила је невероватном брзином , јер се сада све то увози. Порези расту, социјална помоћ у здравству опада, просечном Французу је тешко да оствари пензију (док су бројне жене из полигамних муслиманских бракова аутоматски збринуте француским државним парама на било ком континенту да живе, довољно је да само њихов муж живи у Француској). Одређеним групацијама друштва дозвољено је све, а друге делове осиромашеног друштва, лоповске банке гњаве на смрт, за сваки цент.
Само прошле године у току једног летњег месеца, у градовима широм земље, десило се двадесет убистава за које нико није одговарао, јер ови случајеви спадају у „позитивну дискриминацију“. Закон одавно више не важи једнако за све.
Народни референдум, једино јасно средство демократије и мера која је редовно примењивана у деголистичко време, на силу је укинута. Тако је бившем председнику Саркозију, који је сам себе назвао „Саркози Американац“ пошло за руком да традиционално антинатовску Француску поново угура у исти блок са Нато. Он је данас у бекству и његова странка покушава да се подигне. Али, његов љигави, леви наследник Оланд , који је такође део америчког система, ништа није исправио. Напротив, ових дана је и он „претио“ руском делу Украјине.
Од народних пара, сиромашних Француза, два , три човека из власти самовољно су одлучила да финансирају лажну „Маријану“ , тако што су уместо слике праве Маријане (симбол француске револуције) на поштанску марку ставили лик дебилне „шефице“ групе Фемен ! И поред тога што је руска емиграција, која је, узгред буди речено, спасла од умирања француску културу, одбила да купује ову поштанску марку због расистичког вређања руског народа, руске културе и руске цркве од стране једне хистеричне фемен креатуре (која је ошамарила Патријарха и у свом „перформансу“ вршила нужду руској патријаршији), нико се на то није обазирао. На опште одбијање народа да купујући ову марку финансира покрет Фемен који се, на позив русофоба угњездио у Паризу, људима је увек даван исти одговор: тако је одлучила власт, немамо друге марке. У очају, људи су ту исту фемен лудачу „лепили“ на писма наопачке у знак јединог могућег протеста. А француски медији, који су некада симболизовали врх европске духовности и културе , поносно су , том приликом, објавили изјаву психотичне „фемен“ сподобе: „Цела Француска мора да ме лиже“.
Е , па не мора!, рекли су јуче Французи. Ако је и од Револуције, доста је! „Лизаће те“ (нека опросте читаоци на овој преузетој вулгарности) твоји другови из Америке када буду остали без посла после краха лажних зелених папира. Имаћете тада вртемена за све.
Овога пута гласали су сви Руси
Укратко, понижење француског народа и свих сиромашних грађана Француске достигло је врхунац. Српски народ треба да зна да је пре њих француска власт понизила прво свој сопствени народ.
Отуда и нови феномен да многи бивши левичари и комунисти данас прилазе Националном Фронту који је у незаустављивом успону. Узгред буди речено, када се потцењивачки каже да за Национални Фронт гласа само „дубока“ и провинцијска Француска, треба знати да је та „дубока“ и „увучена“ Француска углавном француска обала! А што се тиче речи као што су „ултра“, „екстра“ и „екстремно“, оне могу тачно да се примене једино у опису ниског квалитета пластифицираног, вештачког хемијског, пуног ултра „адитива“ „УС фаст фуда“.
Зато психолошки рат речима овога пута није успео. Зато је одговор сиромашних Француза био јасан. Гласали су не само против лажне левице (која је изгубила 155 градова ! и доживела највећи пораз од настанка Пете Републике), него за једину несистемску странку која је доживљавала разне трансформације, али никада није подржавала америчке ратове. На све начине дијаболизовани „Национални Фронт“ однео је данас победу у око петнаест (15) градова Француске, а број одборника се попео са пар десетина на 1300!
И, гле чуда! На југу Француске су то били градови, као, рецимо, Безије, у којима живи велики број руске емиграције. А руска емиграција увек остаје руска. Дакле, док је велики број Француза остао у гласачкој абстиненцији, Руси Француске су гласали. Гласали су Руси за странку јединог лидера (лидерке) која је осудила западно замешатељство у Украјини.. Тако су сви рачуни поравњани, боље рећи, почело је велико поравњавање рачуна. Док муслиманску и исламску емиграцију англосаксонски свет традиционално успешно манипулише, то са руском емиграцијом никада није успевало.
Буде се „Дверјани“ читавог света
Народ Француске данас осећа да „гласати за систем“ више нема смисла. Народ Француске данас избегава велике монополистичке пљачкашке ланце радњи које надувавају цене, грабе провизије и продају затроване америчке намирнице. Људи купују директно од сељака и родио се читав покрет спасавања на линији сељаци- произвођачи-народ. Народ Француске данас све више избегава пљачкашке банке (иако много мање пљачкашке него у Србији) и све више чува свој новац у сламарицама. Народ Француске све мање слуша званичне вести и све више тражи слободу на интернету, или гледа руску телевизију за запад „Русија данас“. Народ Француске повлачи своју уштеђевину , продаје куће и станове у Паризу и бежи на село или у планине, или гледа како да оде да живи негде другде. Наша браћа Руси који мисионаре на југу Француске, кажу да никада није било толико новопридошлих верника који моле да их приме у православље, као да у томе виде нови , симболични спас.
Нешто се озбиљно догађа у овој земљи која је кроз историју била путоказ читавој Европи.
Могуће је да су се пробудили управо Дверјани земље Француске , са архетипом првих, древних Хришћана јединства, а да ће ускоро тај нови (стари) савез душа почети поново да се шири читавим шаром.
Из смрти се увек рађа нови живот, а из гласа ПРОТИВ тамнице, рађа се увек глас ЗА отварање двери слободе.
(Двери)
