Прочитај ми чланак
С обзиром на глобално отопљавање и отапање леда, Арктик би могао да постане следеће велико поприште међународног сукоба. Руси претендују на велики део Арктика позивајући се на Конвенцију о праву мора из 1982.
Пре 160 година, два британска ратна брода (ХМС Еребус и ХМС Терор) испловила су на север до Бафиновог залива, са циљем да прођу кроз Североисточни пролаз између Атлантског океана и Пацифика. Екипа од 128 чланова, предвођена Џоном Френклином, никада се није вратила.
Арктик који је 1845. прогутао експедицију, међутим, нестаје. Ледена пространства постају све тања, а замрзнути мореузи се топе. Бродови су поново испловили на север, али овога пута не у истраживачкој мисији, већ као учесници последње велике трке за ресурсе и путеве трговине, у којој свако сматра да има право на овај регион.
Према проценама Геолошког топографског института САД, на Арктику се налази 13 одсто светских резерви нафте и 30 одсто резерви природног гаса. Континент је богат угљен и гвожђем, а са топљењем леда, отварају се нова рибарска подручја, и што је најважније, пловних путева, који скраћују путовања за хиљаде и хиљаде километара, омогућавајући огромну уштеду времена и новца. Ширење трговине подстаћи ће развој бродоградње, отварање нових лука и обезбедити привредни раст, нарочито у источној Азији.
Северни морски пут, познат као Североисточни пролаз, и даље није нарочито прометан, али постоји тенденција повећања саобраћаја. Док су 2010. кроз пролаз прошла само четири брода, 2013. је њихов број повећан на 71. Године 2012. први пут у историји танкер “Об Ривер”, који је превозио природни течни гас из Хамерфеста (Норвешка) у Тобату (Јапан), прошао је кроз пролаз за само девет дана.
На Арктик право полажу сви – од Русије до САД и Кине
Тензије у региону крећу са два извора.
Шта бива ако зарате Кина и Јапан
Опасан спор око ненасељених острва у Источном Кинеском мору, које Кинези зову Дјаоју острвима, а Јапанци Сенкаку острвима изазван је чињеницом да споразумом није одређено која земља има суверенитет над територијом.
Уколико дође до војног сукоба између Кине и Јапана, Сједињене Државе ће, према уговору, бити у обавези да подрже Јапан.
Сличан спор постоји и између Јужне Кореје и Јапана око острва Докдо/Такешима, између Јапана и Русије око Северних територија/Јужних Курилских острва, и између Кине, Вијетнама и Тајвана, око Спретли и Парацелских острва.
С једне стране, постоји сукоб између држава које се граниче са Арктиком (Норвешка, Русија, Канада, САД, Данска, Финска, Исланд и Шведска) око тога коме који део припада, а с друге стране, и друге земље (Кина, Индија, Европска унија и Јапан) полажу право на приступ.
Руси претендују на велики део Арктика позивајући се на Конвенцију о праву мора из 1982, која омогућава државама да полажу право на неку област ако је она део континенталног прага те државе.
Москва тврди да огроман Ломоносовљев гребен, који дели Арктички океан (Северни ледени океан) на два басена и пружа се испод пола, почиње у копну Русије.
Канада и Данска такође полажу право на гребен, као и САД, које, међутим спутава чињеница да Вашингтон није потписао Конвенцију о праву мора из 1982. САД се споре са Канадом око Бофортовог мора.
Пентагон је ове године објавио своју прву студију о “Арктичкој стратегији”. Америка има 27.000 припадника војног особља у региону, не рачунајући редовно патролирање нуклеарних подморница.
Руси и Канађани су такође повећали војно присуство у региону, а Норвешка сваке године у овој области изводи војне маневре са 16.000 војника.
Напетост је тренутно повећана у источној и јужној Азији због питања која, према тврдњама канадске научнице Кими Харе, намерно нису решена Споразумом из Сан Франциска из 1952. године (којим је окончан Други светски рат).
Она је недавно открила да су САД сачиниле споразум који садржи извесну дозу “нестабилности која се може контролисати”.
Тензије које спорна питања изазивају омогућавају Америци да лакше задржи велико војно присуство у том региону.
Русија поставила противваздушни систем „Панцир“ на Арктику
Руска војска је поставила три противваздушна система „Панцир“ на арктичком острву Котељни, које је део архипелага Новосибирских острва.
Систем „Панцир“ поседује брзометне аутоматске топове калибра 30 мм и вођене ракете земља-ваздух. Намењен је за рад у систему објеката противваздушне одбране ближе зоне и има задатак да заштити од слабо видљивих нисколетећих авијацијских средства (укључујући и крстареће ракете).
(Блиц, Глас Русије)
