Прочитај ми чланакИза бивше лабораторије Николе Тесле у Варденклифу на Лонг Ајленду и у Њујорку налазе се неки стари темељи.То су остаци 57-метарског торња који је Тесла почео да гради 1901. године у склопу експеримента за бежични пренос информација и електричне енергије на велике удаљености, пише "The Economist".
Помогло је. Као што је и предведео, бежичне комуникације имале су последице које су промениле свет. Али није успео да постигне да сама електрична енергија путује јако далеко. Као последица тога, у року од пет година радови су престали, а торањ је касније разорен како би помогао у отплати његових дугова. Тесла – пионир који је, између осталог, развио стварање и пренос изменичне струје – нестао је у релативној анонимности.
Фото: Јутјуб
И тако је остало све док Теслино име није оживео Илон Маск, као марку за своју компанију за електричне аутомобиле. Сада се и повратак Теслине визије за бежични пренос електричне енергије такође чини могућим. „Емрод“, фирма са средиштем у Окленду, сарађивала је са „Поwерцомом“, новозеландским дистрибутером електричне енергије, како би развила прототип система за употребу у затвореном погону. Затим, у одвојеном пројекту, план је да се енергија пренесе са соларне фарме на Северном острву на клијента удаљеног неколико километара.
Био је човек из будућности чији су изуми променили свет
Емродова операција ће се опрезно започети
Циљ је да се пренесе снага као уски сноп микроталаса. То ће превладати два темељна недостатка у Теслином плану. Један је био како наплатити људима електричну енергију коју једноставно могу добијати из ваздуха. Друга је била потреба за превладавањем закона ширења зрачења, који каже да је јачина сигнала обрнуто пропорционална квадрату удаљености коју је прешао од одашиљача. Резултат је да снага сигнала нагло пада чак и на кратким удаљеностима. Преношење снаге уским снопом, уместо да се зрачи у свим смеровима, помаже да се проблем смањи.
Снага зрачења, која је позната у „Емродовом поступку“, је већ покушана, али углавном за војне потребе или за употребу у свемиру. Године 1975. „НАСА“, америчка свемирска агенција, користила је микроталасе за слање 34 кW електричне енергије на удаљеност од 1,6 км – рекорд који и даље стоји. Међутим, никада није развијен за комерцијалну употребу.
Емродова операција ће се започети опрезно. Започеће преносом онога што Грег Кушнир, оснивач фирме, описује као „неколико киловата“ на више од 1,8 км, а тада ће се поступно повећавати и снагу и удаљеност. Кључна варијабла је учинковитост са којом то може да се учини. Према Кушниру, то је тренутно око 60%. То је, рачуна, већ довољно добро да зрачење снаге постане комерцијално одрживо у неким околностима, попут досезања удаљених подручја без трошења новца на скупе далеководе. Али, да би побољшао ствари, Емрод у рукаву има још два трика. Један је активирање релеја. Други је израчунавање предајника такозваним метаматеријалом.
Релеји, који су пасивни уређаји који не троше никакву снагу, раде попут сочива и преусмеравају микроталасни зрак и шаљу га са минималним губицима у преносу. Они такође могу да га усмере и у другом смеру, ако је то потребно. То значи да одашиљач и пријемник не морају нужно бити у видокругу.
Метаматеријали су композити мале количине проводних метала и изолацијске пластике распоређене на начин који узрокује њихову одређену интеракцију са електромагнетским зрачењем као што су микроталаси. Они се већ употребљавају у такозваним уређајима за прикривање који помажу ратним бродовима и војним авионима да се сакрију од радара. Али могу се користити и у пријемној антени за учинковитије претварање електромагнетних таласа у електричну енергију.
Батерије на пријемном крају пуне се током било каквих прекида
Емитовање моћних микротласа у ваздуху носи ризике. Напокон су слични таласи средство којим микроталасни уређаји загревају оно што се у њих стави. Емрод каже да кратко излагање његовим зрацима не би требало да нанесе штету људима или животињама, јер је густина снаге релативно ниска. Ипак, како би се избегле несреће, зраци ће бити окружени такозваним ласерским завесама. То су ласерски зраци мале снаге који сами по себи нису штетни.
Али ако се завеса тргне због ометања које могу да створе птице или нисколетни хеликоптери (који се на Новом Зеланду користе за окупљање оваца), тај прекид ће се открити одмах, а микроталасни пренос ће се привремено прекинути. Батерије на пријемном крају пуне се током било каквих прекида.
Ако зрачење снаге полети, Емрод неће имати терен само за себе, јер бројне друге фирме раде на тој идеји. „ТрансферФи“, са сједиштем у Сингапуру, развија систем који обликује зраке радио таласа, који обично имају нижу фреквенцију од микроталаса, за пренос снаге на одређене пријемне уређаје. Ово је идеја кратког домета, дизајнирана за напајање уређаја у фабрикама и домовима.
Америчка компанија „PowerLight Technologies“ сарађује са оружаним снагама те земље на коришћењу ласера за пренос снаге у удаљене базе, а такође и за покретање дронова док су у ваздуху. Компанија такође разматра и комерцијалне апликације, као и „Mitsubishi Heavy Industries“, јапанска инжењерска компанија. „Mitsubishi“ има посебно високе амбиције. Осим индустријске примене на Земљи, истражује како се технологија може да се користити за слање енергије на земљу из геостационарних сателита опремљених соларним плочама. То би укључивало приенос на више од 35.000 км.
