На Божић преминуо Никола Тесла

13:55 07.01.2024.

Од Теслине смрти прошла је 81 година, а његова популарност временом не опада, већ расте, што није типично ни за научнике, ни за изумитеље

Случајно или по неком вишем плану који нисмо у стању јасно да видимо, Тесла је преминуо на православни Божић 1943, у хотелу „Њујоркер“.

Последње године свог живота он је провео у овом хотелу, у апартману који су чиниле спојене собе 3327 и 3328. Тог божићњег јутра, звонио је телефон у његовој соби, али он се није јавио. Није са чуо са својим пријатељем Пајом Радосављевићем уз његово уобичајено „Христос се роди!“ и Теслино: „Ваистину се роди!“. А када су га пронашли и видели да је заспао вечним сном, на грудима му беше књига Вука Караџића окренута на страни где је песма „Смрт мајке Југовића“.

Др Паја Радосављевић родом из Срема био му је најискренији и најоданији пријатељ. Сачувано је више од 850 страница међусобне преписке. Узајамно су се посећивали и виђали бар једном недељно.

У позним Теслиним годинама, када је старост закуцала на врата, био је нека врста његовог заштитника. Преко Радосављевића, до Тесле је долазио велики број људи, између осталих и један српски фармер; обавештавао га је о догађајима у Србији и дешавањима међу нашом емиграцијом у Америци.

Колико је Тесла ценио његово пријатељство говори и то што је он, који није био склон јавном изражавању емоција, писао принцези Лазаревић Хребељановић о Паји Радосављевићу, истичући његову генијалност и патриотизам.

Српски фармер из Груже, Живадин Стевановић, отишао је на далеки пут како би посетио Светску изложбу у Њујорку 1939. и упознао Теслу. Остарели научник је одвојио време да се види са њим иако је тих дана био болешљив. После три месеца у Америци, Живадин се вратио кући и написао књигу „Сто дана у Америци“ о свом путовању по „Обећаној земљи“ и сусрету са Теслом и Пајом, састанку са градоначелником Њујорка Фиорелом Ла Гвардијем са којим је разговарао на српском језику… Једно време, Фиорело Ла Гвардија био је конзул у Југославији (1904.-1906), тада је научио наш језик, а Европу је напустио пошто није успео да добије унапређење у генералног конзула у Ријеци, ни именовање за генералног конзула у Београду.

Фиорело Ла Гвардија је био обавештајац са лепим манирима – примио је нашег фармера у народној ношњи и опанцима, чак је по њега послао свој аутомобил. Баш он, прочитао је дирљив опроштајни говор када је Тесла преминуо. Комеморација поводом Теслине смрти одржана је 10. јануара и преносио ју је Радио Њујорк, а за време комеморације свирали су српску родољубиву песму „Тамо далеко“.

Шест месеци пре него што је преминуо, Теслу је посетио и краљ Петар II Карађорђевић. Та ратна година била је обележена изузетном активношћу Краљевске владе у избеглиштву, како на пољу организовања четничког покрета отпора у земљи, тако и на дипломатском плану. Краљ Петар II је од председника Рузвелта тражио војну помоћ за генерала Драгољуба Михаиловића. Свом блиском пријатељу (Паји Радосављевићу) Тесла је посведочио да министра војног и генерала Драгољуба Михаиловића сматра „симболом древне српске борбе за Крст Часни и Слободу златну“, о чему сазнајемо из текста Леланда Андерсона, чувеног америчког истраживача Теслиног живота.

У апартману у хотелу „Њујоркер“, остарели научник и краљ су разговарали о многим темама – о убиству краља Александра I о генералу Михаиловићу… а млади краљ је у свом дневнику записао да су Теслине речи биле дирљиве и да су обојица плакали.

Теслино тело било је изложено у познатој погребној сали на Медисон авенији. Река људи дошла је да ода последњу почаст генијалном изумитељу: државници, јавне личности, новинари, пријатељи и познаници. Телеграми и изјаве саучешћа пристизали су из свих крајева света у просторије Информационог центра Југословенске краљевске владе у емиграцији која је организовала церемонију сахране и тим поводом издала саопштење о њеном протоколу.

Из Беле куће стигао је телеграм који је потписала Еленор Рузвелт. Краљ Петар II је послао венац од природног цвећа. Опело је одржано 12. јануара у Катедрали Светог Јована Богослова. Истог дана, Тесла је сахрањен на гробљу Фернклиф. Али, два и по месеца касније, по изричитој жељи сестрића Саве Косановића, кремирани су посмртни остаци Николе Тесле, иако никада није пронађено ништа што би могло да упути на то да је кремација била Теслина жеља.

Залагањем Саве Косановића, сви лични предмети и списи његовог ујака пренети су у Београд. Случајно и симболично, или по неком вишем плану који нисмо у стању јасно да видимо, Теслина заоставштина је бродом „Србија“ стигла у Југославију септембра 1951.

Прво одликовање за свој научни рад Тесла је добио баш у Србији – орден Св. Саве II реда. Теслу је у Београду уз највише почасти примио Александар Обреновић, а Указом краљевских намесника, у име краља Србије и одликовао.

Од Теслине смрти прошла је 81 година, а његова популарност временом не опада, већ расте, што није типично ни за научнике, ни за изумитеље. У филму „Престиж“ британски певач Дејвид Боуви играо је Теслу, а Николас Кејџ који је рођен 7. јануара на дан када је Тесла преминуо, за свој рођендан 2010. провео неколико дана у Теслиној соби. Славни холивудски глумац се (оправдано) питао да ли је он Теслина реинкарнација или су ти датуми само (обична) подударност.

Музеј Никола Тесла у Београду су посетиле бројне познате личности. Тифани Трамп, ћерка бившег председника Америке, глумица Кејт Хадсон, потом још један холивудски суперстар – Едвард Нортон. Са својом мајком, музеј је обишао и Новак Ђоковић; Новак повремено носи беле мајице на којима је Теслин лик, и те фотографије поставља на друштвене мреже.

Туристи из целог света, осим Теслине родне куће у Смиљану, желе да виде и унутрашњост цркве у којој је његов отац, прота Милутин службовао, а познати проналазач крштен; али само малобројни обиђу и масовну гробницу, на православном гробљу, у којој је сахрањено 530 Срба из Смиљана и околине, које су усташе убиле за време Другог светског рата. У тој масовној гробници налази се и 11 рођака Николе Тесле, од 91 који су убијени од стране усташког режима у НДХ.