Прочитај ми чланак
Ипак, хомосексуалци у Ватикану, као и шпијуни у обавештајним службама, живе као у кутији унутар кутије. Свештеник који ради са педесеточланом групом је подигао обрве када сам му поновио нешто што ми је архибискуп рекао. „Ја знам свештеника који служи људима у курији у тој ситуацији,“ рекао је архибискуп, иако “ није одређен званично“.
„То нисам ја“, рекао је свештеник, запањен. „Питам се ко би то могао бити.“
Не питај, не говори
Очекивано, свештеник којег сам срео у сауни изгледао је прилично другачије у свештеничком руху. Када сам ушао у цркву, неколико дана касније, на недељну јутарњу мису, он ју је служио – иако је, када смо се срели, рекао да ће бити ван града. Можда су се његови планови поново променили.
Проповедао је Јеванђеље, параболу о добром Самарићнину. Свештеник је рекао збору да је ова прича била изазов. Изазов да се прихвати „ризик у корист самилости.“ Изазов „погледати дубље ‘Ко је мој ближњи? „. Изазов да се буде великодушан, за разлику од “ религиозног, духовног човека који није учинио ништа да помогне „. Слушајући ове речи, ја нисам могао а да се не запитам: где, у тој причи, свештеник види себе?
У данима после конклаве – када се Франциско вратио у свој хотел и лично одјавио, платио рачун и покупио свој кофер – нови папа је изненађивао људе својим поступцима. Током Страсне седмице, отишао је до малолетничког затвора и прао ноге затвореницима, укључујући две девојчице и двојицу муслимана. Једног јутра је наводно направио сендвич за швајцарског гардисту који је стражарио испред његове собе целу ноћ. Позвао је 200 бескућника на вечеру у Ватиканске вртове.
Франциско је такође рекао неке ствари, које, из папиних уста, изгледају изванредно једноставно зато што су тако овоземаљске – као што је његов избор да оконча једну беседу нетрадиционланим: “ Пријатан ручак !“ Ипак, први пут су ове речи папе, пре него његови поступци, довеле до значајних наслова у вези са његовимим коментарима о „геј лобију“.
Као што је наведено, фраза је била у оптицају пре него што је Франциско ступио на сцену, али се вратила у јавну расправу баш кад је постао озбиљан у ономе што може бити обележје његовог папства: чишћењу Ватикана од корупције. Обим његове забринутости због злоупотребе власти изгледа потпун. Он реформише све, од књиговодства Ватиканске банке до садржаја папске гардеробе.
Дуго времена су геј свештеници били пригодни жртвени јарци и згодни пиони у црквеним играма моћи. Сви они, без обзира да ли активно или пасивно, помогли су у стварању ове своје улоге, и тешко могу замислити другачију реалност – осим ако нису за то да се извуку из ормара и избаце из свештенства. Један монах ми је рекао: „Многе од нас неће осудити. Али не говоре. Ми смо у систему који нас контролише. Што си дуже у њему, више те контролише, више ако имаш значајнију позицију у клеру. “ Држе нас скоро без наде, или су је одували. Они верују да ништа и нико не може учинити Цркву безбедном за њих. Може ли се то променити? „Не за мог живота“, сви они кажу.
Ипак, пре него што је постао Франциско, Хорхе Бергољо је био језуита. Као што ми је Џон Ален из Националног католичког журнала , главешина америчких ватиканских посматрача, рекао: „Постоји нека врста католичке верзије “ Не питај, не говори „, која посебно важи за језуите. Постоје људи у свету језуита за које сви знају да су геј, али они не иду около правећи буку тога.“ Док је Ватикан папа Бенедикта покушао да увери гејеве да су непожељни у свештенству, језуити су развили репутацију толерисања и чак заштите своје геј браће.
У језуитском духу колегијалности, Франциско је именовао осам кардинала као своје главне саветнике за значајна питања, а у наредним годинама, ова група може имати велики утицај на положај хомосексуалаца у свештенству, као и на самог Франциска. Када сам питао надбискупа шта он мисли како ће ићи прича кардинала „о њиховој геј браћи „, он је одговорио позивајући се, не на Светог Духа, већ на богињу Фортуну: „Управо сада најсигурније што могу да кажем је да се осећа промена у ваздуху“, рекао је он. „Ако можете да кажете шта ће се десити, можете рећи ко ће добити на лутрији.“
Следећи пут кад сам чуо помињање лутрије је било неколико дана касније, на вечери са геј монахом који ми је рекао да се недавно заљубио по први пут, у мушкарца „Да ли сам ја клерикални лицемер ? Претпостављам да на известан начин јесам“, рекао је, усред дугог и емотивног наратива, пре него што је довео разговор до худе стварности. „Али, ја имам преко 60 година. Финансијски, немам ништа. Ја не могу да одем.“ И онда је рекао: “ Да добијем на лотоу, отишао бих. „
Крај серијала
Претходни наставак: Тајни живот Ватикана (3)
За Србин.инфо превео: Александар Јовановић
