Прочитај ми чланакМала револуција је почела – тако бар кажу грађани Денкерка, града на северу Француске, последњег у низу европских градова који су прихватили пројекат – бесплатног градског превоза за све грађане.
Махом су сви задовољни – грађани уштеде новац за друге ствари, аутобусе чекају мање од десетак минута, повећан је број путника међу којима знатно више оних који дио јуче нису излазили из аутомобила и било им је испод части да се возе градским превозом. Притом саобраћајне гужве су знатно мање.
Денкерк, који броји 200.000 становника је пре месец дана постао највећи град у Европи који нуди бесплатан јавни превоз. Градски аутобуси доступни свима, па чак и посетиоцима. За примену овакве шеме, челници Денкерка су нашли инспирацију у Талину, естонској престоници која је пре пет година постала прва европска престоница која је понудила бесплатан аутобус, трамвај и тролејбус, али само становницима регистрованим у општини.
Довољно је било да плате два евра за такозвану зелену карту након чега остварују право за сва бесплатна путовања. Кад је Талин свео рачуне испоставило се да је забележен пораст од 25.000 броја регистрованих становника на већ званично пријављених 416.000 за који локалне власти добијају 1.000 евра годишње пореза на доходак по глави становника. После пет година челници града тврде да немају губитака, а влада планира да ове године уведе бесплатан јавни превоз у свим естонским градовима.
Шеф канцеларије ЕУ у Талину Алан Алакула самоуверено тврди да „не само да покривамо трошкове, већ имамо и вишак. Зарадили смо двоструко више него што смо изгубили од увођења бесплатног превоза. Сретни смо што је велики број људи одлучио да се региструју као становници Талина како би искористили бесплатан јавни превоз”.
Богат списак држава
Богат је списак држава и градова који нуде бесплатни јавни превоз својим грађанима. Међу њима четири града у Аустралији, један у Белгији, 13 у Бразилу, један у Бугарској, три у Канади, два у Кини, по три у Чешкој и Данској, пет у Енглеској, по један у Естонији, Финској, Фарским Острвима, више од десет у Француској, у грчкој престоници Атини, Исланд, Италија, Литванија, Малезија, Малезија, Норвешка, чак 30 градова у Пољској, Русија, Шкотска, Словенија, Шпанија по један град, седам у Шведској, један у Тајланду, Туирској и Украјини, 33 града у Сједињем Државама и један у Велсу.
Главни град Естоније пре увођења бесплатног јавног превоза, како каже, био је загушен аутомобилима, а ваздух је сада много чистији. С увођењем бесплатног превоза, порасле су цене паркирања, али Алакула каже да се нико не жали јер постоји бесплатна алтернатива. Он истиче и да Париз разматра увођење бесплатног јавног превоза када „такав град донесе одлуку о бесплатном градском превозу, сигурно ће га следити и остали”.
Фебруара ове године, Немачка је изразила спремност да тестира сличан пројекат бесплатног јавног превоза у пет градова, међу њима и бивша престоница Бон и индустријски градови попут Есена и Манхајма. У јуну се нашло компромисно решење – знатно је смањена цена јавног превоза не би ли се људи натерали да што мање користе аутомобиле.
Кинески Чангнинг, у провинцији Хунан, дом за 14 милиона становника је једини град већи од Талина чији се становници возе бесплатно. И то од 2008. Број путника је, како наводе челници, порастао за 60 одсто од дана када је почела примена пројекта. Иначе, град је очајнички желео да смањи загушење превоза у граду.
Истраживање о бесплатном јавном превозу које је спровео журнал Метрополитен показује повећање мобилности међу старијима али и младима те повећање осећаја слободе. Ниор, град на западу Француске, увео је бесплатне аутобусе за својих 125.000 становника пре годину дана. Попут Денкерка и овај град бележи пораст броја путника на појединим рутама и више од 100 одсто. Челници Денкерка такође се хвале успехом, на неким рутама број путника је већи за 50 одсто на другима чак 85 одсто.
Присталице идеје се слажу да су сва мишљења противна пројекту бесплатног градског превоза резултат погрешно прихваћене догме и предрасуда. Обично се мисли да ако је нешто бесплатно да нема вредност што, испоставља се, није примењиво на овај пројекат. Иако признају да ова идеја можда не би свуда функционисала како треба, ипак је добра за животну средину, гест солидарности и надасве промовише равноправнију редистрибуцију богаства од смањења пореза.
Број аутобуса који бесплатно саобраћају у Денкерку је 140, укључујући и нова зелена возила која користе природни гас. Број путника је неупоредиво већи. Сада градски превоз изгледа потпуно другачије – одреда грађани назову возачу добар дан, комуницирају једни са другима, променили су перцепцију. Бусом су се раније возили они који немају опцију – млади, стари и сиромашни без аутомобила. Сада је градски превоз за све, твреде челници Денкерка .
Бесплатан јавни превоз има и своје критичаре који често напомињу да је оправдано омогућити бесплатан превоз за најугроженије али за све и није баш јер се на овај начин јавни превоз лишава ресурса неопходних за развој. У Паризу рецимо пријављени приходи од карата за јавни превоиз чине половину трошкова пословања. Када је једном приликом градоначелница Париза Ан Идалго наговестила да ће размотрити идеју о бесплатном превозу поједине економисте су одговорио да то нема смисла.
Са друге стране, ако се узме у обзир да је месечна карта за путовања по Лондону кошта готово 200 фунти, у Копенхагену 160 фунти, онда и не чуди осмех на лицу становника Талина али и других градова носиоца пројекта на питање које предности имају од бесплатног јавног превоза. Испоставило се да је, када је Едгар Сависар, градоначелник Талина, пројекат назвао „13. плата“ био у праву јер породице захваљујући бесплатном превозу уштеде месечну плату.
У нашој земљи ни сличан пројекат није у плану. Током предизборне кампање поједини опозиционари обећавали су бесплатан градски превоз за све. За сада, једине повластице имају труднице и породиље, које морају имати „Бус плус“ картицу уз претходно приложену медицинску документацију.
Такође, у повлашћеној категорији су пензионери са примањима која не прелазе износ од 25.000 динара. Они имају право на повлашћену годишњу карту за јавни превоз у износу од 407 динара. Основци су једино у категорији оних који потпуно бесплатно ваде прву Бусплус картицу и она важи до истека осмог разреда без потребе да се продужи важење за сваку школску годину.
Однедавно постоји могућност да сваке суботе и среде путници у возилима јавног превоза у Београду плате своје карте по промотивним ценама од 1, 2 и 3 динара, уместо уобичајених цена које важе за плаћање бесконтактним картицама. Имајући у виду да се то односи на оне путнике који су корисници Мастерцард и Маестро бесконтактних картица самим тим је овај пројекат врло ограничен на узак круг грађана.
ПОМОЗИТЕ РАД СРБИН.ИНФО ДИНАРСКОМ УПЛАТОМ – КЛИКНИТЕ ОВДЕ!
