ШТРАЈК ЛУЧКИХ РАДНИКА У САД, надолазећа криза и крај „америчког сна“

14:30 15.02.2015.

Након великог штрајка радника у америчким рафинеријама, којег је покренуо Уједињени металуршки синдикат Америке, који заступа интересе радника у више од 230 америчких рафинерија, нафтних и хемијских компанија, Сједињене Државе потреса нови талас радничког незадовољства. Хиљадама радника рафинерија су се придружили и лучки радници који су практично блокирали Западну обалу.

Дужим штрајком лучких радника би могао да буде блокиран један од кључних америчких набављачких праваца, а стручњаци верују да, ако у блиској будућности компаније које управљају лукама не седну за преговарачки сто са представницима синдикатима, америчка привреда може да претрпи знатну штету.

Да је ситуација озбиљна, видело се из јучерашње одлуке америчког председника Барака Обаме, који је хитно послао свог секретара Тома Переса да реши „несугласице у лукама на Западној обали“, преноси Гардијан.

„Председник Барак Обама је затражио да Том Перес отпутује у Калифорнију како би помогао у преговорима између лучких компанија и синдиката личких радника који су узроковали затварање лука дуж америчке Западне обале. Контејнерски бродови се гомилају, а спор са радницима се продубљује „, саопштила је Бела кућа у суботу.

„Преговори о функционисању лука на Западној обали се воде месецима, а влада позива странке да реше своје разлике“, рекао је портпарол Беле куће Ерик Шулц.

Синдикат који заступа 20 000 лучких радника у 29 лука и компаније које управљају лукама су се сложили да преговарају уз посредника и то 48сати након распада преговора у четвртак, када су се први пут у готово недељу дана лучки радници састали са послодавцима.

Штрајк је изазвао застој од готово 30 великих теретних бродова у лукама у Лос Анђелесу и Лонг Бичу у Калифорнији. Након штрајка од два дана, лучки радници су одрадили једну смену у петак, а онда је утовар и истовар контејнерских бродова опет прекинут.

Радници у лукама су незадовољни што је без опорезивања њихова плата износила 150 000 долара годишње, а с бонусима и прековременим радом и до четврт милиона, а недавно су им послодавци значајно срезали све премије. Радници на терминалима на америчкој Западној обали су стога одлучили да обуставе пријем бродова и до сутра желе чути одговор компанија. Иако су накратко прекинули штрајк, због сталних прекида велики теретни бродови немају времена искрцати свој терет у 29 терминала за истовар.

Само прошлог петка је у лукама Лос Анђелеса и Лонг Бича дошло 15 трговачких бродова, а 20 бродова је чекало истовар. Ако ситуација у наредним данима не промени, Сједињене Државе би се могле да суоче највећим колапсом од 2004. године, када су лучки радници сличним штрајком блокирали луке на Западној обали.

Представници групе Pacific Maritime Association (PMA) су дошли до закључка „да лучки радници намерно одуговлаче са процесом истовара бродова, јер тако наводно могу тражити прековремене сате“. Као резултат тога, представници ПМА су одлучили да се радницима укину надокнаде за прековремени рад, јер ће се у супротном друштво за управљање терминалима суочити с „озбиљним финансијским проблемима“.

Америчка банка „Merrill Lynch“ (Bank of America Merrill Lynch) тврди како ће у случају потпуне блокаде лука у року од недељу дана губитак америчке привреде износити 0,8-1,8 милијарди долара. Тада би се БДП у првом кварталу 2015. године на годишњем нивоу морао прилагодити стопи од 0,1-0,2%.

„Укупан промет који пролази кроз терминале на Западној обали, износи око 12% БДП-а. Међутим, роба која пролази кроз наведене луке чини само 3,5% БДП-а, односно 600 милијарди долара на основу процене 2014. Године“, рекао је Ken The Hoaxters, аналитичар банке Merrill Lynch.

Процена економских последица обуставе рада лучких терминала је сложен процес и укључује низ претпоставки. На пример, на основу грубе процене се може закључити да један дан штрајка лучких радника америчко господарство кошта $ 2 000 000 000.

Међутим, Питер Хол са Универзитета Ватерло тврди да су такве методе нетачне. Према његовим прорачунима губитак у 2004., када су луке Лос Ангелес и Лонг Бичу биле блокиране недељу дана, није прелазио 65-150.000.000 долара по дану. Узимајући у обзир инфлацију и прилагођавања цена, дневне штете узроковане штрајком могу бити од 150-350.000.000 УСД. Према томе, општа процена штете би била 0,8-1,8 милијарди УСД.

У том случају, ако се штрајк лучких радника продужи, тачан износ штете ће бити тешко израчунати. Постоји још један проблем због којег је амерички председник Обама хитно послао свог секретара као посредника у преговорима синдиката и послодаваца, а то је чињеница да за високовредне робе у том обиму Америка нема алтернативне путеве снабдевања. Стога овај штрајк може директно утицати и на велика индустријска предузећа. Стручњаци верују да у најцрњем сценарију штрајк лучких радника може бити погубан за америчко господарство, те узроковати пад БДП-а од најмање 3,5% и економску кризу већих размера.

И док се према статистикама америчко господарство опоравља, за аналитичара Michael-a Snyder-a нема сумње да су САД пред великом кризом.

„Економски, оно што ми управо сада проживљавамо су порођајне муке наредне Велике депресије“, каже амерички колумниста. Према његовим речима, постоји неколико знакова упозорења који указују на непосредну и озбиљну финансијску кризу у САД-у са светском економском депресијом у позадини.

Michael Snyder као прво наводи да је ове недеље „Baltic Dry Index“, који мери трошкове превоза суве расуте робе, пао на најнижи ниво у протеклих 29 година, горе чак него током финансијског колапса 2008.

За портал Infowars амерички стручњак подсећа како бакар и друге индустријске сировине и даље тону, „што се готово увек дешава пре уласка у рецесију“.

„Поруџбине за трајне робе на америчком тржишту су такође у паду. Све су то знаци надолазеће економске кризе „, каже Snyder.

Као остале знакове надолазеће „Велике депресије“ стручњак наводи високу волатилност на тржиштима, која се огледа кроз значајно смањење индекса Dow Jones.

„Све се дешава тачно како се понаша тржиште непосредно пре колапса“, објашњава Michael Snyder.

Други проблем је чињеница да су готово све главне валута у свету имплодирали. Конкретно, Snyder наводи и могућу пропасти евра. Привредни услови у Европи постају све гори, а будућност саме еврозоне је неизвесна. Према његовим речима, „ако еврозона претрпи удар, европска економска депресија је готово готово сигурна, барем краткорочно“.

Исто тако, Snyder подсећа да је само једном у историји цена нафта пала на 60 долара, а то се догодило управо пре страшне финансијске кризе 2008. године и последње глобалне економске кризе. Нафтна индустрија је велики извор за раст запослености у САД-у, међутим, сада америчке енергетске компаније и сродне индустрије деле на хиљаде отказа.

„По први пут у 18 година извозници нафте повлаче ликвидна средства са глобалног тржишта, а не улажу новац у њега. Свет се убрзано приближава тренутку у којем ће се мењати резервна валуту. Ако ове цене нафте буду потрајале 8-12 месеци, америчка индустрија шкриљца ће пропасти, а учинак junk обвезница ће као домино ефекат утицати остатак тржишта акција и америчка привреда „, упозорава Снидер.

Једнако тако напомиње да ће замрзавањем ликвидних средстава амерички кредити бити деградирани, берза ће почети пропадати, а амерички ФЕД ће морати да интервенишу како би се зауставила хипер-инфлација долара.

„Тада ће свет наупустити светску резервну валуту у билатералној трговини, а то ће бити крај петродолара“, завршава Snyder.

Америка се деценијама сматрала „обећаном земљом у којој свако може успети, само ако напорно ради“. Међутим, изгледа да САД доживљавају почетак краја своје велике економије.

Позната је чињеница да је хиљаде људи напустило свој дом у потрази за „америчким сном“. У Сједињеним Државама су желели пронаћи пристојан посао, можда покренути сопствени посао, да купи кућу, ауто, једном ријечју – припадати славној америчкој средњој класи, које више нема.

И овде Michael Snyder, колумниста и аутор књиге „Почетак краја“, сматра да се златно доба америчке привреде приближава свом крају. Како би то доказао, навео је следеће неспорне чињенице:

1. Обамина администрација нам говори да је 8.690.000 Американаца „службено незапослено, те да се 92,90 милиона Американаца сматра да „нису радно способни“. То значи да више од 101 милион одраслих Американаца сада нема посао.

2. Број Американаца који примају картице за оброке повећан је током Обамине администрације са 32 на 46 милиона људи.

3. Двоје од пет деце добијају картице за оброк.

4. Више од 52% популације може платити искључиво стан у којем живи.

5. Преко 50% школске деце долази из породице са ниским примањима.

6. Више од 53% радника зарађује мање од 30 000 долара годишње.

7. Више од 62% Американаца живи „од плате до плате“.

8. У 2008. години је 53% Американаца веровало да припада средњој класи. Данас је та цифра пала на 44%.

9. 53% популације данас сматра да је немогуће остварити „амерички сан“.

10. У последњих шест година број фирми које су затворене надмашује оне које су отворене. То се први пут догодило у историји САД-а

11. Према недавном извештају, 43 милиона Американаца тренутно дугује новац за пружену медицинску бригу.