Шпански премијер Мариано Рахој (Mariano Rajoy) је овако одлучно ове недеље одговорио на питање да ли можда зазире од сусрета са Артуром Масом, председником непокорне Каталоније (региона око Барселоне): „Тек ћемо видети ко има већи страх од летења.“ Рахој је таквом бравуром желео да још једном јасно стави на знање да не може бити ни говора о некаквој независној Каталонији, па ни о неком референдуму о њеној независности.

Незванични састанак

Сада је, уз стално повећање напетости између Мадрида и Барселоне, каталонски председник позвао Рахоја на незванични сусрет. Изгледа да Мас, сада, када осећа подршку знатне већине становништва Каталоније, као и широке коалиције у регионалном каталонском парламенту, чврсто одлучио да спроведе референдум о независности Каталоније који је предвиђен за новембар 2014. године.

Према влади у Мадриду, тај референдум је незаконит, и у супротности је са шпанским Уставом по коме је установљено “несаломиво јединство шпанске државе“.

Економски интерес

И економски интерес државног јединства Шпаније је такође од велике важности – у сваком случају за централну владу Шпаније. Садашњи допринос Каталоније Мадриду износи годишње између 12 и 15 милијарди евра нето. Али – и независно од тога: специфична тежина каталонске економије је од великог значаја. Допринос Каталоније шпанској економији износи 20%, а извозу Шпаније чак и 26%. Према најновијим испитивањима јавног мњења, чак 80% од 7,5 милиона Каталонаца је за одржавање референдума, а нешто више од 50% становништва би данас гласало за независност. Од 2010. године, када је Уставни суд Шпаније на понижавајући начин поништио нови статут о аутономији Каталоније, број присталица отцепљења од Шпаније се удвостручио.

“Нелегално питање”

У сваком случају, Рахојева влада одбија било какав дијалог о том питању на које гледа као на “нелегално питање”, а и прети “консеквенцијама”. Уз њено овако стриктно легалистичко држање, изгледа да се током следећих месеци осигурава све веће нарастање напетости. Вођи владајуће шпанске Народне странке (Partido Popular), као и медији повезани с њом, данас присталице независности Каталоније редовно пореде са нацистима и ЕТА-терористима. Са своје стране, Каталонци као позитивни пример Рахоју истичу британског премијера Дејвида Кемерона (David Cameron ), јер је он са шкотским националистима склопио споразум да се у септембру 2014. године у Шкотској на референдуму може гласати о независности. Према Каталонцима – док су Британци показали да су реалисти и траже политичко решење – Мадрид се тврдоглаво држи крутог тумачења Устава.

Подршка Европске уније

Овог месеца је изгледало да је Мадрид добио политичку подршку ЕУ. На очигледну Рахојеву радост, председник ЕУ Херман ван Ромпеј (Herman Van Rompuy) је током посете Шпанији казао да једна независна Каталонија не може тек тако да постане чланица ЕУ. Каталонци би морали да стану у ред за чланство – и то још иза Турске и Украјине. Међутим, Каталонци се и нису баш препали од те претње. Кажу да је ЕУ прагматичан клуб. Природно, сада Брисел бира страну Шпаније, али у своје време – када то дође на ред – Каталонци сматрају да ће Брисел бити мекши. При томе није од малог значаја то што је и сада Каталонија нето-платиша[1] Бриселу – за разлику од Шпаније, која у садашњој целини то није.

Лекс Ритман из Мадрида

(stanjestvari.wordpress – Са холандског посрбио: Василије Клефтакис)

[1] Прим. ВК: Што ће рећи: допринос Каталоније буџету ЕУ је већи од износа који Каталонија из тог буџета добија у облику разних субсидија.

Ознаке: ЕУ, Каталонија, Шпанија.