Прочитај ми чланак
Током читавог недугог периода постојања независне Украјине кијевске власти никако нису успевале да успоставе добре односе са националним мањинама. Временом су национални проблеми Украјине, који су најчешће прећуткивани, прерасли у хроничне, а „национална револуција“ их је довела до критичне тачке. То се одлично видело на положају Румуна и Мађара.
Румуни су по бројности друга група становништва која је насељавала Буковину (некада давно та историјска област је чинила део Староруске државе, а сада њен северни део припада Украјини). 97% украјинских Румуна живи у две области: Черновицкој (115 хиљада) и Закарпатској (32 хиљаде). Према подацима CEMES (Centre for European Migration and Ethnic Studies), главне проблеме румунске мањине у Украјини представљају непропорционална малобројност Румуна у систему високог образовања и немогућност да се добије потпуно образовање на румунском језику. Незадовољство украјинских Румуна се нагло појачало после овогодишњег фебруарског преврата када је укинут Закон о регионалним језицима донет 2012.године.
Кијев одбацује све прекоре који се односе на тврдње да постоји равнодушност према културним потребама украјинских Румуна, али то само појачава њихово незадовољство. У јуну 2014. у Одеси је (уз помоћ Института румунске културе из Румуније) одржан заједнички масовни састанак Румуна Бесарабије. На том скупу се много говорило о потреби да се отворе нови румунски културни центри (којих је премало, а запослени у њима често уопште не знају румунски језик). Руководилац Одеске обласне национално-културне румунске асоцијације „Бесарабија“ сматра да „основни проблем румунске општине у Одеској области представља функционисање школа у којима се настава одржава на румунском језику, као и њихово финансирање“.
У Кијеву понављају да су на законодавном нивоу националне мањине Украјине (како кажу) заштићене боље него у Румунији. Ни то није тачно, као и још много шта у савременој украјинској пропаганди. Као пример могу да послужи положај руских старовераца – тзв. „липована“ који већ неколико векова живе у Румунији. Сопственим снагама општина коју они насељавају организује симпозијуме посвећене њиховој историји и религиозној традицији. У Букурешту излазе новине „Зори“ а у Јаси – журнал „Китеж-град“. Многи староверци добијају румунске награде (писци Никита Данилов и Леонте Иванов, научник Михај Нистор и многи други). Законодавство Румуније омогућује свим националним мањинама да оснивају своје етничке организације, да чувају традицију, језик, и држава их у томе помаже. 2003.године је у православној семинарији „Свети Василије Велики“ у граду Јаси за децу руских старовераца отворен специјални семинарски разред где се учи православље по старом обреду.
А у Украјини се за 23 године независности број школа на румунском језику смањио са 18 на 5. Тај процес се одвијао паралелно са затварањем огромног броја руских школа.
Ситуација није ништа боља ни са мађарском мањином. Једна од новости у Кијеву је прекрајање изборних округа са једним мандатом у местима које стално насељава мађарска мањина у Закарпатју. Сада су гласови мађарских бирача растурени по различитим окрузима и Мађари више немају могућности да бирају своје представнике у врховну Раду. Кијев игнорише позивање мађарских активиста на закон Украјине бр. 709 – VII „Измене у неким законодавним актима Украјине које се односе на усавршавање законодавства у вези са обављањем избора“ од 21.11 2013, као и члан 18 дела III закона Украјине „Избори народних посланика“ којим се предвиђа да се формирају изборни окрузи уз вођење рачуна о административно-територијалним границама где живе националне мањине. Сада је у Европском суду жалба представника мађарске општине Закарпатја са молбом да се утиче на позицију Кијева тако, што ће он бити натеран да поштује сопствене законе.
Било како да било, али положај Мађара који су се нашли под влашћу „украјинске националне државе“ постаје све компликованији. У марту 2013.године украјински радикали су у Закарпатју напали мађарске туристе. Међу настрадалим је било и деце. Затим су украјински медији саопштили да је „Десни сектор“ тај који ће решавати „мађарско питање“. Резултат: оскрнављен је споменик на Верецком превоју, постављен у част проласка мађарских племена преко Карпата на Дунав (на њему су се појавили натписи: „Смрт Мађарима!“); у току заседања друштвеног савета Мађара у закарпатском рејонском центру Берегово у салу је упала група хулигана који су изударали учеснике саветовања. Мађаре је то увредило толико, да је познати посленик мађарске интелигенције, песник Карој Бала, написао чланак „Земља простака“ и тако оценио поступке украјинских власти према његовим сународницима.
Мађарску општину више не задовољавају покушаји Кијева да сву националну политику сведе на увођење у промет двојезичне штампе, формулара и обавештења на вратима. Култура Мађара се у местима где они живе хиљаду година не може сачувати на тај начин. Тако се међу скоро двеста хиљада мађарског становништва Закарпатја појављују иредентистичка расположења.
