Прочитај ми чланак
(Факти)
Задаци који реално стоје пред земљом – то су задаци које је формулисао Путин у својим предизборним текстовима (у одговарајућој и потпуно политички коректној форми).
У суштини, то су задаци – преживљавања.
У условима глобалне кризе, кад се сав постојећи економски, политички и идеолошки систем и постојећи светски поредак незадрживо распадају – садашња руска економија, која је потпуно зависна од светске конјунктуре, не може да живи.
Са оваквом економијом земља неће преживети. А при оваквом стању државе, елите и друштва – неће бити могуће изградити другу економију.
Потребна је мобилизација свега што је здраво и лојално земљи. Зато је потребан Фронт.
У суштини, то је последња шанса да се покрене развој без нове политичке катастрофе.
Пошто је Фронт замишљен као широка коалиција око циљева и задатака развоја – нема никаквог разлога да му се не придружимо.
Фронт је још једна шанса да се политика испуни (у првом реду – политика актуелне власти) јасним и садржајним смислом иза којег морају уследити одговарајућа дејства.
Смислом чији носиоци у актуелном политичком миљеу – парламентарном и ванпарламентарном – не постоје, макар то изгледало запањујуће. Зато што ни једна од постојећих политичких снага не формулише било какве одговоре на поменуте изазове.
Постоји партија „Јединствена Русија“ која у стварности није никаква партија у политичком смислу те речи (уосталом, као и све остале „партије“). То је неки инструмент, оптерећен техничким решавањем задатака и сервисирањем политике тренутне владајуће коалиције.
Садржински, та се коалиција може окарактерисати као коалиција „патриота, лупежа и издајника“.
А Фронт се позиционира као надпартијски друштвени покрет, као механизам директне сарадње народа и власти.
При одсуству реалних партија, уз наш познати и у многоме скептични однос према парламентаризму, партијама и представничкој демократији уопште, Народни Фронт се, у садашњем виду, позиционира као прототип неког алтернативног политичког система, у принципу, веома интересантног, на плану тражења алтернатива садашњем либерално-демократском моделу.
То је заиста шанса да се на локалу у њега укључе многобројни активисти који се баве неким конкретним послом, а не „борбом против крвавог режима“ и непрестаним рошкањем са локалним властима.
Генерално, то може да буде традиционални руски механизам обраћања цару преко глава злих бољара. А то је једини механизам који је одувек обезбеђивао народну легитимност руске власти.
Под претпоставком да Путин остане једина политичка фигура у земљи, Народни Фронт би, у крајњем случају, био фронт борбе за Путина – чак и фронт борбе унутар самог Путина.
Све у свему: нема разлога да не пробамо, чак и уз све ризик да опет од свега испадне „аутомат Калашњикова“.
