Прочитај ми чланак
Будућност комуникације између војника на терену могла би да лежи у електричној телепатији, судећи по резултатима истраживања које ове година спроводи тим претежно шпанских научника.
Експеримент који су ови научници извршили почео је окупљањем четири пасивна субјекта старости од 28 до 50 година. Једно лице, звано емитер, било је лоцирано у Индији и носило је електроенцефалографску капу за скенирање можданих функција. Задатак емитера био је да се усредсреди на вертикално и хоризонтално покретни објекат на екрану испред њега. Рачунар на који је емитер био прикључен би за то време сигнале које је покупила ЕЕГ капа конвертовао у бинарни код и у форми имејла га преко транскранијалне магнетне стимулације (ТМС) проследио трима субјектима лоцираним у Стразбуру.
Кликни на слику
Ова група субјеката (која је иначе носила повезе преко очију) је примила благи стимуланс потиљачног режња (део мозга заслужан за вид) којим је могла да искуси фосфене, тј. сензацију светлосних опажаја када светлости у реалности нема. Тако је у светлосној форми добијала поруке емитера из Индије. Резултат је био тај да су кодиране поруке пренете електричном телепатијом из Индије у Стразбур, без хируршких импланта, са прецизношћу од преко 85%. Експеримент је успешно поновљен и са телепатском разменом порука “хола“ и “циао“.
Ово истраживање финансирао је Програм Европске комисије за будуће и настајуће технологије (European Commission’s Future and Emerging Technology – FET), институција која се некад назива европском ДАРПА. Слични пројекти предмет су интересовања и у САД већ деценијама. Један од најновијих подухвата на овом пољу десио се 2008. године када је америчка војска издвојила четири милиона долара за универзитете у Калифорнији и Мериленду и за Карнаги Мелон универзитет како би научници ових институција развили “синтетичку телепатију“ која би функционисала преко шлемова војника. Иако је поменуто достигнуће шпаннских научника значајно, оно је ипак још увек далеко од задовољавајућег у контексту војних потреба. Пре свега, процес је спор и изискује значајну усредсређеност учесника како би се порука правилно пренела, што је луксуз који углавном није могуће пружити на ратишту. Један научника са универзитета у Висконсину који је успео да преко ЕЕГ-а објави реченицу на Твитеру објаснио је то овако:
“То је као када би морали по четири пута да притиснете свако потребно дугме на тастатури да би добили жељено слово“. Ипак, свима је јасно да би превазилажењем тренутних препрека, ова технологија могла да се претвори у нешто револуционарно.
Америчка војска зато све више пажње придаје системима који обухватају употребу хируршки имплантираних чипова у мозгове субјеката. На овај начин постиже се већа брзина и већа прецизност у телепатској комуникацији. Сматра се да би примена оваквих чипова у пракси дала “далеко моћније резултате“ како се један од истраживача изразио. Међутим, истраживачи су свесни да природа оваквих уређаја ограничава њихову популарност јер је мало ко спреман да прихвати мождани имплант. Упркос томе, процењује се да би ова технологија могла да доживи већу популарност за двадесетак година.
Комуникација мозак-мозак преко интернета можда није најбоље решење за војне потребе, упркос милионима долара које су Пентагон и друге институције утрошиле на његово истраживање. Но, искуства и открића која се на тај начин стичу помажу у бољем разумевању потенцијала који крије људски мозак. Посебно је интересантна комуникација на релацији мозак-машина, односно контрола машина путем мисли. Тако је група немачких научника из Минхена почетком ове година успешно демонстрирала систем ЕЕГ пилотирања тренажним авионом симулатором, а америчка војска већ експериментише са развојем бродских командних мостова на којим би се уређаји контролисали снагом мисли. Паралелно са овиме, тржиште видео игрица постаје све више оријентисано на неуротехнологију. Конзоле на бази ЕЕГ попут НеуроСкy постају све популарније, а у последњих неколико година је драстично скочио и број гејмерских сајмова и конференција на којим су демонстриране видео игрице и конзоле на бази неуротехнологије.
Врата чудесне ере неуротехнологије почињу да се отварају.
