Прочитај ми чланакБУКУРЕШТ - Амерички противракетни штит у Европи биће активиран сутра, готово деценију након што је Вашингтон предложио НАТО-у заштиту од иранских ракета, те упркос томе што Руси упозоравају да се ради о претњи миру у централној Европи.
У јеку напетости између Русије и Запада, амерички и НАТО званичници у удаљеној ваздухопловној бази Девеселу у Румунији прогласиће противракетни штит оперативним. Догађа се то након година планирања, милијарди утрошених долара и неуспелог уверавања Руса да се штит неће користити против Москве.
Све кључне компоненте, укључујући и ракете, биле су постављене у румунској бази у децембру 2015. али још нису биле у потпуности интегрисане у систем НАТО-а за обрану од балистичких ракета.
„Сада имамо моћ да заштитимо НАТО у Европи“, рекао је Роберт Бел, изасланик америчког министра одбране Еша Картера у НАТО-у.
Москва: Ово је кршење Споразума о нуклеарним снагама средњег домета
Руско министарство спољних послова саопштило је данас да је америчка одлука да постави европски ракетни штит у Румунији, који треба да буде активиран сутра, кршење Споразума о нуклеарним снагама средњег домета, јавио је Ројтерс позивајући се на руску агенцију Интерфакс.
Штит је на ивици да буде активиран већ десет година након сто је Вашингтон предложио да се НАТО заштити од иранских ракета упркос упозорењима Русије да Запад угрожава мир у централној Европи. Руско Министарство спољних послова је саопштило да је одлука да се инсталира штит у Румунији грешка оценивши да то директно пограђа руску националну безбедност.
„Иранци постају све јачи и морамо размишљати унапред. То није усмерено према Русији“, рекао је новинарима, додајући како ће систем ускоро бити стављен под контролу НАТО-а.
Тхе тхреат то Еуропе посед бy пролифератион оф баллистиц миссилес ис гроwинг & #НАТО ис респондинг. #Девеселу
3:16 ПМ – 11 Маy 2016
21 21 Ретwеетс 8 8 ликес
Наиме, Румунија је маја 2011 потписала споразума са Вашингтоном Споразум о размештању на територији Румуније дела америчког антиракетног штита у Европи. За то је предвиђеним споразумом одређена војна база « Девеселу», која је изграђена 1952 године, када су у њој били стационирани ловци миг 15,19 и 21. База је са својих 100 пилота била активна све до 1999 године док је била укључена у ПВО заштиту Румуније. Тек 2002 године румунске власти су одлучили да буде база затворена.
Међутим у циљу приступања НАТО пакту Румуни су одлучили да ову базу уступе Американцима, а како је тада објаснио бивши румунски председник Трајан Басеску у Девеселу ће бити стациониран батаљон од 600 америчких
војника, док ће над базом команду имати високи официр румунске армије.
База се иначе простире на 175 хектара, а у њој ће бити постављане три батерије, односно 24 ракете пресретача стандард СМ-3 типа блок 1Б. Одржавање и смештај, као и монтирање ракета сносе САД у оквиру постављења антиракетног штита.
Зашто су Американци одабрали баш ову базу?
Девеселу је изабран јер представља идеалну локацију, налази се на нешто више 500 километара од руске флоте у Црном Мору и под лупом држи јужни део Русије. За поређење база Мороног у Пољској налази се на мање од 100 километара од главне базе руске Балтичке флоте у енклави Каљинград. Наиме она лежи и на мање 100 километара северно од Бугарске границе и на око 428 југоисточно од Београда, а 350 км ваздушном линијом.
Осим базе Девеселу, Румуни су САД уступили на коришћење луку Констанцу и оближињи аеродром « Когалиначеу за транзит војске и технике за Блиски исток.
Оружане снаге САД 2004 су одлучиле да у склопу трансформације оружаних снага затворе скоро половину од 589 војних база у Европи. Стручњаци НАТО нагласак посебно после Украјинске кризе 2014 и конфронтације са Русијом нагласак нису дали на класичним војним базама, већ на такозваним « пунктовима заједничке безбедности», који би требали бити размештени у првом реду у земљама око Црног Мора, у новим чланицама НАТО Румунији и Бугарској, као и земљама које се граниче или се налазе у близини граница Русије, као што су балтичке државе и Пољска.
САД ће у петак у Пољској кренути са изградњом другог таквог положаја који би требало да буде готов до 2018. и који ће НАТО-у, уз радаре и бродове на Средоземљу, дати трајни и непрекидни штит.
Русија са незадовољством гледа на такву демонстрацију снага свог хладноратовског ривала у некад комунистичкој источној Европи у којој је раније била утицајна. Москва сматра како их НАТО покушава окружити близу стратешки важног Црног мора, седишту руске флоте у којем Савез планира појачати патроле.
Активирање штита долази у време док НАТО јача своје снаге у Пољској и на Балтику, поучен искуством руске анексије Крима из 2014. године, чему Русија одговара јачањем својих западних и јужних бокова с три нове дивизије.
Упркос америчким уверавањима, Кремљ сматра како је прави циљ противракетног штита неутралисање нуклеарног арсенала Москве довољно дуго у случају међусобног рата у којем би САД први извео напад. У Москви око тога немају дилему. То је за њих ракетно-нуклеарно опкољавање Русије. За Москву то није никакав одбрамбени „штит“ , већ офанзивни амерички „мач“.
Штит се ослања на радаре који региструју лансирање ракета у свемир. Сензори затим мере путању ракете а противракетни пројектили пресрећу и уништавају циљ у свемиру, пре него што се врати у Земљину атмосферу, што се може учинити с бродова и копнених база.
У Москви око тога немају уопште дилему. То је за њих ракетно-нуклеарно опкољавање Русије. За Москву то није никакав одбрамбени „штит“ , већ офанзивни амерички „мач“.
