Прочитај ми чланакНа украјинску дунавску луку Рени у зору 24. јула Русија је усмерила 15 дронова Шахед-136 на лучке објекте.
Румунски речни бродари били су најпре изненађени, а потом их је ухватила паника када су својим мобилним телефонима снимили дронове како им се приближавају.
У почетку су биле мале тачкице на небу са реском буком њихових мотора.
„Пустиће их овде да експлодирају“, виче запањен један од мушкараца. „Пашће право у луку!“.
Тада је неколико стотина метара даље бљеснула ватрена лопта експлозије, праћена звуком снажне детонације.
„Хајде људи, тек је почео рат код Румуније!“, виче један од бродара.
На украјинску дунавску луку Рени у зору 24. јула Русија је усмерила 15 дронова Шахед-136 на лучке објекте, само 200 метара од границе са Румунијом, државом чланицом НАТО-а. Неки су оборени од стране украјинске противваздушне одбране, други експлодирају у луци, уништавајући складишта и силосе за украјинско жито. Повређено је седам особа. У нападу је оштећен и румунски теретни брод. Нападнута је и лука Измаил даље низводно, али овај напад за Русе није био успешан.
Рат Русије против Украјине никада се није толико приближио спољној граници НАТО-а као тог јутра 24. јула. Дунавска лука Рени налази се на тромеђи Украјина-Румунија-Република Молдавија, око 120 километара западно од ушћа Дунава у Црно море.
Од порушених објеката у луци Рени, само 200 метара до средине реке, где је национална граница Румуније – а тиме и чланице НАТО-а. Молдавска дунавска лука Гиургиулести је само пет километара узводно. А румунски град Галат на Дунаву, са 220.000 становника, удаљен је десетак километара ваздушне линије. Пуна је срећа што дронови Шахед, који не спадају у прецизне ракете, нису пали на територију НАТО-а.
Напад на Рену је најновија ескалација руског бомбардовања које је почело пре недељу дана у црноморским лучким градовима Одеси и Николајеву, првенствено усмерено на инфраструктуру за извоз жита из Украјине. Две руске ракете су већ пролетеле делом румунског ваздушног простора.
Фрагменти руске ракете пали су у Молдавији, једна руска ракета је пала и у пољску шуму. Али планирани напад тако близу спољне границе НАТО-а, и на цивилни циљ у области без значајне војне инфраструктуре, нови је када је у питању руска агресија.
– Владимир Путин жели да употреби сва расположива средства како би парализовао украјински извоз житарица и истовремено се осветио зато што Русији нису укинуте одређене санкције, на пример у банкарском сектору – каже за Дојче веле политиколог из Букурешта Арманд Госу.
Украјина тренутно снажно зависи од прихода од продаје житарица и уљарица и до сада је имала три руте за извоз: чак и након почетка рата у Украјини 24. фебруара 2022., највећа количина извезена је преко Црноморске руте, из лука Одесе и Миколајева и то захваљујући споразуму с Русијом до којег је дошло уз међународно посредовање, пре свега Турске.
Од почетка рата, други део стигао је на светска тржишта копном преко Румуније, Мађарске, Словачке и Пољске. Коначно, трећа извозна рута пролази делтом Дунава преко украјинских дунавских лука Рени и Измаил, такође преко Црног мора али дела које припада румунским територијалним водама. Украјина посебно намерава да прошири ову руту.
Али лука градића Рени (18.000 становника) на крајњем југозападу Украјине удаљена је и тешко доступна копном, али нуди бољу руту за пловидбу: већи теретни бродови одавде такође могу да плове до Црног мора, тј. преко румунског канала Сулина, најбоље развијеног рукавца реке у делти Дунава.
С друге стране, до дунавске луке Измаил (70.000 становника), која се налази на северном краку делте Дунава, лакше је доћи копном него до Ренија, али ова лука је приступачна само за мањи број већих теретњака. Пројект продубљивања одређених деоница Дунава у овом подручју, као што је канал Новостамбулске/Бастроје, споро напредује и већ је годинама контроверзно питање између Румуније и Украјине.
У поређењу с црноморском рутом из Одесе и Николајева, само се мањи део украјинског жита могао извести преко лука на Дунаву. Ако се у обзир узме ова чињеница, за Русију је бомбардовање ових лука упитно с обзиром на ризик због близине НАТО-овог територија.
Према политикологу Арманду Госуу, овај напад је пуно више од пуког онемогућавања извоза житарица.
– Путин жели да покаже да га није брига колико су његови напади близу територије НАТО-а. Више од тога, Путинов циљ је осрамотити НАТО и показати колико је НАТО неодлучан – каже Госу.
Румунска је јавност с ужасом и дубоком забринутошћу реаговала је на бомбардовање украјинских дунавских лука и то не само зато што се то догодило на самој граници. Делта Дунава је подручје где су становници с обе стране уско повезани историјски, језично и културно. На пример, у лучком граду Рени више од половине становника су етнички Румуни.
За разлику од шире јавности, службене реакције у Румунији биле су необично суздржане. Румунски председник Клаус Јоханис кратко је преко Твитера „оштро осудио“ ове руске нападе у близини Румуније. Министарство одбране само је штуро објавило како „нема директних војних претњи националној територији“.
НАТО се до сада уопште није ни огласио. Веће НАТО-Украјина састаје се додуше од почетка таласа руских напада на Одесу и Миколајив, али западни одбрамбени савез није ни осудио нити упозорио Русију због бомбардовања непосредно уз границу с НАТО-ом. Канцеларија за односе с јавношћу до објаве овог текста није одговорио на упит ДW-а.
Политиклог Арманд Госу каже да НАТО жели да „избегне ескалацију под сваку цену“.
– Елите на Западу сада су се умориле од рата и више се боје колапса Русије него пораза у Украјини – рекао је Госу. Зато се Украјину не подржава онако како би се то требало. „У Украјини неће бити дугог, замрзнутог сукоба само због Русије, него зато што Запад не испоручује довољно оружја“, закључује Госу и додаје: „То је цинична игра“.
