Прочитај ми чланакЂулија Пајнс радила је током лета 2011. у малој туристичкој агенцији у Берлину и неколико година стално се суочавала са загонетком: стално су јој долазили клијенти који су дословно држали авионске карте за нигде. Путнички авиони дословно треба да полете сваког тренутка, али аеродрома с којега би требало да полете – нема, пише она у ауторском тексту.
“Аеродром Берлин-Бранденбург био је огромно градилиште јужно од главног града: пројект је пробио милијарде евра из оквира предвиђеног и није ни близу отварању. Па, што се догодило немачкој делотворности? Ако закашњела зрачна лука није била довољна, открићу вам тајну: немачка учинковитост је мит с коренима у религији, национализму, просветитељској мисли и неколико великих ратова”, пише Пајнс, додајући да је упркос рату, зиду и финансијској кризи Немачка и даље на врху.
С изузетком аеродрома, наравно, што је чудно кад се узме у обзир чувена немачка ефикасност – возови прате распоред у минут, аутопутеви су савршени, пешаци чекају зелено да пређу улицу.
“Ипак, оно што се брка с немачком делотворношћу је, у многим случајевима, њихова склоност ка правилима. Док апсолутно поштовање правила може помоћи у извршавању свакодневних задатака, то не мора значити у случају великих пројеката од националног значаја… …Разговор о немачкој ефикасности увек се своди на Пруску”.
“Док су северни Пруси, потпуно лишени хумора, били заокупљени марширањем унаоколо и узгајањем кромпира на неплодној земљи, Баварци су се сретно бавили својим пивом у топлијим климатским условима. Разлике је повећало и то што су Пруси усвојили лутерански протестантизам. Мартин Лутер је замислио нову врсту немачког хришћанства далеко изван католичких граница Светог Римског Царства, а његови су списи додатно обликовали слику Немаца као тврдокорних, као оних који поштују закон и ауторитете… …До средине 19. века Немачка је била тек само мало више од скупине расцепканих краљевстава која су се тек повремено окупљала око граничних спорова с Французима или Славенима.”
То је све променила Пруска, уласком у рат против Наполеона ИИИ, када је почела управљати земљом у правцу данашње Немачке. Аутор Најкраће историје Немачке Џејмс Хаз сматра да је управо та победа учврстила данашњу слику немачке ефикасности.
Али, зашто оваква опседнутост немачком ефикасношћу опстаје чак и данас, пита се Пајнс.
Маркус Хезелман, локални уредник у “Тагешпиегелу”, има идеју.
“У Великој Британији… …постоји врло чудна врста фасцинације… нацистичком Немачком. Тамо постоји жеља да се, гледајући на Немачку, скину све оне лоше ствари, као што је нацизам, а оставе само оне које се поштују”, каже он.
“Припадници Савезничких снага… …напросто су желели да се диве томе како су Немци, иако тешко уздрмани репарацијама из Првог светског рата, на крају ипак успели да поведу Други… …Они једноставно воле да верују да је економско чудо из 1950-их и 60-их година последица немилосрдно ефикасне радне етике, притом занемарујући колико новца је са запада било упумпано у Западну Немачку како би ју одржали против Руса”.
“На крају долазимо до тога да у стварању митова о Немцима, ми заправо стварамо мит о себи. То можда нико не зна боље од Немаца који живе негђе другде, од оних који су се настанили у Великој Британији као у иностранству и наишли су на строга правила и бескрајну бирократију у свакодневном животу, чак и у случају јавних радова као што је иначе берлински аеродром. Фантастична је та иронија судбине која је довела до тога да данас неописиво измучен аеродром организује туристичке обиласке… …Туристи на свој итинерер сада могу додати и једну модерну немачку идиотарију”, закључује Пајнс.
“Kада се догоди да ствари попут овог аеродрома не функционишу, то онда Немце хуманизује, враћа им људскост… …Сваки пример немачке неефикасности чини ме срећним и истовремено ме фрустрира”, навео је аутор блога Неедле Џозеф Пирсон, који проучава немачке посебности.
