Прочитај ми чланак
Књига „Документи из живота и рада породице Нобел“ указује на важне везе Нобелових са Русијом. Отац породице је радио за царску морнарицу и довео породицу у Петербург
Кад 10. децембра на службеној церемонији буду додељене Нобелове награде за 2012. много ће се писати о Алфреду Нобелу проналазачу динамита који се пред старост претворио у великог пацифисту. Мало се зна да је породица Нобел проживела прилично времена у царској Русији.
Алфредов отац Емануел, као проналазач, добио је позив из царске Русије 1837. да се пресели у Санкт Петербург. Руска армија је пред њега поставила задатак да прави мине. За успешан рад Емануел је добио награду од руског цара – 3.000 сребрних рубаља. Кад се доказао, Емануел је преселио у Петербург и супругу Андријету и четворицу синова – Роберта, Лудвига, Алфреда и Емила. Алфреду је тада било девет година. Наставници су му долазили кући, а хемију му је предавао Николај Зимин један од најпознатијих професора тог времена. После тог акумилирања знања Алфред је отишао у Европу да изучава експлозивне твари.
НАСЛЕДНИЦИ
Алфред и Емил нису имали деце. Деца два друга брата су значајан део живота провела у Русији. Лудвигов син Емануел је имао руско држављанство. Сада живи око петсто наследника породице Нобел.
Већ 1850. Емануел Нобел је у Петербургу имао фабрику која је имала велике наруџбе од руске војне флоте. Синови су почели да улазе у породични бизнис. Експериментишући с експлозивом један од браће, Емил, погинуо је 1864.
Руски професор Аркадиј Мелуа, који двадесет година изучава чувену породицу, сада припрема спис “Документи из живота и рада породице Нобел” у којима су и факсимили уникатних докумената. Професор Мелуа је истраживао њихов живот и у Чешкој, јер је Алфред имао лабораторију у Прагу.
Руски биограф каже да се често праве грешка да је Алфред конструисао танкер за превоз нафте, а у ствари га је направио његов брат Лудвиг. Иако су углавном били сложна породица, Алфред је имао спор око једног проналаска са оцем.
Нафтне компаније породице Нобел и фабрике машина биле су у Русији, а компаније за производњу динамита у другим земљама. Алфред се специјализовао за динамит и имао је око 90 предузећа. Део породице Нобел који је остао у Русији отварао је за своје раднике школе, медицинске установе али и цркве и културне објекте. У Нобеловим фабрикама радили су инжењери из Шведске, Финске, Немачке, Француске.
Царска Русија је у то време дала посао и компанијама као што су “Ериксон”, “Фаберже”, “Винклер” као и чувени банкари Рокфелери и Ротшилди. Али Нобелови су се бавили најважнијим пројектима за тадашњу Русију – вађење и прерада нафте и развој транспорта.
Иако су Алфреда Нобела називали “крвавим милионером” он је прво правио динамит за руднике и изградњу железничких пруга. Динамит је први пут примењен у Шведској. А за време боравка у Русији Алфред Нобел се упознао са Зимином који се бавио барутом, као и Петрушевским који је радио на прављењу динамита.
Брзоплете новине су сахраниле живог “краља динамита” Алфреда кад се упокојио његов брат Лудвиг. Наводно да је то оставило тако јак утисак на њега да је одлучио да оснује фонд из којег би се додељивала годишња премија.
– Алфред је био заљубљен у Берту фон Зутнер која му је појачала пацифистичке осећаје. Берта је касније постала добитник Нобелове награде за мир. Алфред је прошао дугачак пут од ствараоца динамита до убеђеног пацифисте. Као и генијални совјетски атомски физичар Андреј Сахаров који је створио моћну бомбу, а онда постао велики поборник идеје да се она никада не примени. Због тога су га многи запамтили више као миротворца, каже руски биограф породице Нобел Аркадиј Мелуа.
Годину дана пре смрти, 27. новембра 1895. Алфред је потписао тестамент у Паризу у Шведско-норвешком клубу. Првобитно је наградни фонд био 31 милион круна. Неки чланови породице су били против те Алфредове одлуке, алу су се после пет година сви сагласили. Архиви показују да је део породице Нобел који је живео у Русији одмах подржао идеју о оснивању наградног фонда и брзо су дали новац који је био у Русији, што је износило око 17 посто светских актива Нобелових. У многим земљама западне Европе то није ишло тако глатко. Алфред је имао много судских спорова са конкурентским компанијама и западним владама. У Француској је водио судски спор око патента експлозива који се наводно није смео извести из те земље.
Руски биограф Аркадиј Мелуа разматра и да ли је Алфред Нобел био задовољан својим животом. Није имао породицу, волео је свој посао и много је путовао, говорио шест језика. Често је поболевао. Имао је две велике љубави а посебно је био везан за Берту фон Зутнер.
(Новости)
