Прочитај ми чланак
Највећи пиштољ икада дизајниран могао је довести Ирак у средиште свемира, али његова прича је микс једног неоствареног генија, војне тајне и убиства.
У сталној поставци у колекцији „Краљевског оружја“ у хемпширском Форт Нелсону, налазе се две огромне, челичне цеви уперене високо у ваздух. Они су толико велике да неко кроз њих може да пузи.
Ови џиновски цилиндри су један од ретких преосталих комада једног од највећих инжењерских подухвата икада дизајнираног – „суперпиштоља“ називаног Велики Вавилон, који би могао да „испуцава“ сателите у орбити кроз 156 метара дугу цев скривену у брду.
Његов канадски проналазач, Џералд Бул, који је био један од водећих светских стручњака за артиљерију, очекивао је да ће унети револуцију у свемирско лансирање, које ће уклонити потребу за конвенционалним ракетама.
Али Велики Вавилон никада није изграђена, а нико није ни близу. И шта се десило? Одговор је прича о охолости, осујећеним амбицијама и војној тајни. У време када је Булова експертиза била тражнеа од свих светских суперсила, он је изабрао да свој „суперпиштољ“ направи за Садама Хусеина. Ова одлука окончана је убиством.
Надарени академски, Бул је почео да ради са канадским и америчким властима и истражује технологију „суперпиштоља“ 1960. године.
У почетку, инжењери су користили своје пројекте за тестирање суперсоничних летова без потребе за скупим ветро тунелом., пуцајући пројектиле кратке раздаљине кроз цев великог „пиштоља“. Али, његова лични амбиција је била да искористи своје пројекте за лансирање сателита а не ракета.
Ендру Хигинс, професор на катедри Машинског факултета Мек Гил, објаснио је да је мотив свега била ниска цена лансирања јер би уместо коришћења „ракета у првој фази, користио велики пиштољ који би поново могао да се користи и лако сервисира.“
Године 1961., Бул је почео да ради на истраживачком пројекту, финансираном од САД и Канаде, и са својим колегама успели су да испале временске сонде у суб-орбиту. Скуп и контроверзни Вијетнамски рат значио је да се пројекат конзервира 1967. године, пре него што су могли да испале икакве предмете у орбиту, али је све ово заинтригирало Була за стварањем суперпиштоља који би могао да лансира сателите.
Али седамдесетих је остатак света изгубио интересовање за суперпиштољ и Бул је почео да продаје оружје и наставио да га развија као споредни пројекат. Он је основао своју приватну компанију и ускоро је почео са продаје оружје Јужној Африци. Године 1976., Бул је ухапшен у Јужној Африци због кршења ембарга УН на оружје и служио је шест месеци у затвору САД. По изласку из затвора почео је поново да продаје у Јужној Африци, а овај пут је кажњен са 55.000 долара.
Послове је преселио у Европу, али је тада почело дистанцирање од западног света. Године 1981., ирачка влада је контактирала Була да дизајнира артиљерију за њих коју ће користити у рату Ирак-Иран. У том тренутку, Садам Хусеин је био ирачки министар одбране и волео је Булов дизајн након што показао од виталног значаја у његовој кампањи.
У то време, рад са Ираком и није био тако чудна одлука, јер они нису били претња Западу. Хусеин је желео да буде лидер у арапском свету и покаже свој успех својим технологијом. Он је желео неку врсту свемирског програма, тако да је то поверио Булу јер је то био велики залогај за Хусеина.
Коначно, 1988. године, ирачка влада је платила Булу 25 милиона долара за почетак пројекта Вавилон – први прави свемирски пиштољ – под условом да настави да ради за њихову артиљерију. Пројекат Вавилон је почео живот као три пиштоља. Два величине пушке од 1000 мм калибра пушке и прототипа 350 мм који се звао беба Вавилон. Пуне величине бурета Великог Вавилон је требало да буде 156 метара дужине и тежине 1.510 тона. Сувише велик да би био преносив, па уместо тога требало да буде монтиран под углом од 45 степени на брду.
Велики Вавилон би засенио све претходне супер пиштоље укључујући и оне изграђене за војну употребу, као што су гигантске немачке пушке из два светска рата.
Користећи девет тона специјалног погонског гаса, Велики Вавилон би теоретски био способан за испаљивање пројектила од 600 килограма преко 1.000 километара, што је остављало могућност напада на Кувајт и Иран. Алтернативно, пиштољ је могао да се користи за покретање ракета од две тоне који је могао да носи сателит од 200 килограма.
Да је Бул био у стању да реши ове проблеме, Велики Вавилон би био атрактивно јефтин начин за лансирање сателита. Трошкови је би били 1.727 долара по килограму, а поређења ради НАСА процењује да лансирање модерних сателита кошта 22.000 долара по килограму.
Бул је сматрао да Ирак не може да употреби пиштољ јер није могао да се користи а испаљивање ракета из њега би направило потрес који би могао да се региструје као земљотрес.
Међутим, генерал Хусеин Камел ал Маџид, који је надзирао програм развоја оружја Ирака, након што је пребегао у Јордан да сарађује са Уједињеним нацијама рекао је да ирачка влада разматра могућност да из пиштоља испаљују лепљиви материјал како би могли да „заслепљују“ сателите.
До маја 1989. беба Вавилон, 45 метара дугачак прототип пиштоља, била је завршена и постављен на брду, а тестови су почели. Мањи пиштољ је требало да буде лако способан да покрене пројектил домета 750 километара.
Мање од годину дана касније, међутим, свему је дошао крај.
22. март 1990. Булу су испаљена три метка у леђа и два у главу док је улазио у свој стан у Бриселу. Није било сведока његовог убиства а убица никада није идентификован. Неколико месеци пре његовог убиства, стан је проваљиван у више наврата.
Њујорк Тајмс је објавио да је, када је полиција стигла на лице места пронашла кључ у вратима и његову неотворену актовку са скоро 20.000 долара у готовини.
Израелска обавештајна агенција Мосад повезана је са убиством Була, не због пиштоља директно, већ због посла који је радио да побољша ирачку балистичку ракетну технологију.
После његове смрти, пројекат Вавилон је застао а две недеље касније, царина Велике Британије запленила је компоненте у луци Мидландс. Ирак је напао Кувајт што се завршило падом ирачког режима.
Неки су покушали и касније да направе суперпиштољ али није им успело. Ипак, научници још увек верују да ће у будућности неко то успети.
Извор: Курир
