„Лепо је то што поново примају марке, али проблем је што добре старе немачке марке више не вреде као пре”, јетко коментарише средовечни општински службеник Мартин Греф, док посматра риђокосу суграђанку која му са билборда ланца супермаркета „Кауфланд” поручује: „Сада купујте, уштедите и платите (скоро) као некада – у ДМ.” „Некад смо са марком могли да купимо исто што сада са евром, али однос марке и евра није један на према један. Не, откад су увели евро, мењају га за безмало две марке. То значи да је све дупло поскупело. То сви знамо, али нико од званичника неће то и да призна. Ко је ту зарадио?”

Из Грефа као да је избила идеологија ванпарламентарне странке Алтернатива за Немачку (АфД), која заговара да платежно средство у Немачкој поново буде чувена „дојче марк” и да се одбаци европска заједничка валута. Одлука „Кауфланда” да поново оживи немачку марку само се на први поглед чини као потез неког симпатизатера ове ванпарламентарне партије, која постепено повећава своју подршку, углавном „крадући” гласаче конзервативне Хришћанско-демократске уније канцеларке Ангеле Меркел. Међутим, овај ланац супермаркета само је одлучио да у јануару, месецу у којем традиционално људи троше мање јер су се истрошили за протекле празнике, покуша да заради нешто више. И то играјући на немачку носталгију, али и знајући податке немачке Бундесбанке.

Према новембарском извештају немачке централне банке, безмало 13 милијарди немачких марака је и даље у сламарицама широм Немачке, али и света. Дакле, око 6,6 милијарди евра. Додуше, нико са сигурношћу не зна где су све ти новци, иако се претпоставља да је сигурно део новчаница уништен. Оно што Бундесбанка у Франкфурту зна јесте да то да још није враћено око 168 милиона новчаница у различитим апоенима и још 24 милијарди новчића у разним апоенима од марки до фенинга. Када се узме у обзир број новчаница које су биле у оптицају, испада да само четири одсто њих није размењено за евре, насупрот чак 54 новчића није размењено.

И недавно истраживање јавног мњења, које је урадила агенција „Ју-гов”, указује да више од половине испитаних Немаца (54 одсто) и даље код куће има новчанице и новчиће старе немачке валуте. Неке је на то подстакла чињеница да је Бундесбанка рекла да ће у њеним експозитурама заувек моћи да их промене у евре, а друге носталгични разлози – јер их подсећа на, како кажу, стара добра времена.

И баш ту је покушао да „улови” профит „Кауфланд”, који је својим купцима омогућио да од 4. до 30. јануара могу да купују и у маркама, по курсу који је на снази још од 2002. када је уведен евро – 1,95 марака за један евро. Како би подстакао још већу носталгију и измами коју марку више, ови супермаркети су целу кампању дизајнирали као својеврстан повратак у „златне шездесете” у Западној Немачкој. Наравно, ова ретро кампања не осврће се на лоше историјске моменте шездесетих година, као што су изградња Берлинског зида, Вијетнамски рат или убиство америчког председника Џона Кенедија. Напротив. Акценат је на шампонима „шаума”, детерџенту „дали” и соковима из кесице „ахој браузе”, који су сада поново у старој амбалажи.

„Када се плати немачким маркама и купи баш сок из кесице, у најбољем случају осећа се човек, не само млађе, већ на неки начин и посебно”, сматра коментатор минхенског „Зидојче цајтунга” Михаел Клезген.

Очигледно су у томе видели шансу у „Кауфланду”, па се овог месеца играју својеврсне Бундесбанке, баш као што су то у време обележавања 25 година од уједињења Немачке радиле робне куће „Карштат”. Међутим, највише искуства у томе има ланац продавница гардеробе „Це унд А”, који никад није ни престајао да омогућава купцима да пазаре у маркама. Од 2004, када су марке примале само Бундесбанка у Франкфурту и покрајинске банке, ова немачка компанија успела је да у продаји гардеробе прикупи више од 50 милиона марака.

Према речима портпаролке ове фирме, сваког месеца у њихових 500 продавница широм Немачке купци оставе педесет до сто хиљада марака, што је занемарљива сума узимајући у обзир да је, на пример, 2003. годишњи промет овог ланца био три милијарде евра.

„Засад нисам имала купца који ми је платио у маркама”, каже продавачица Лиза у „Кауфландовом” супермаркету у Хајделбергу, на југозападу Немачке, „али, верујем да ће их бити.”

Вероватно и хоће, будући да и даље има људи који желе да искористе своје марке, што доказује податак да је прошле године Бундесбанка чак 176.000 пута извршила трансакцију замене марака за евре, а да је просечна вредност тих трансакција била око 560 марака.

Али, где су остале милијарде марака? Извештај Бундесбанке нагнао је многе Немце, а поготово немачке новинаре, да закључе да су заостале марке на територији бивше Југославије, где су биле незванично платежно средство, а у случају Црне Горе и Косова – и званично. Новинар листа „Рајнише пост” сумња да је гомила ситног новца заправо у Србији и Хрватској. Тешко да ће се икада сазнати да ли је можда неки промућурни Балканац прикупио кованице од пет марака, које су биле од правог сребра, па их претопио и добро продао у време када је цена сребра била висока, па су те кованице биле вредније претопљене него што је била њихова номинална вредност. Додуше, можда је то урадио и неки Немац, ако му носталгија није јача страна.

Према оцени немачког психолога Монике Милер, немачка марка је имала једну идеалистичку вредност која се преносила кроз генерације, безмало као једна религија.

„Немачка марка представља напредак, сигурност и благостање”, објашњава она, чиме се намеће питање да ли Немци желе да се одрекну тог осећаја.

Према свему судећи, засад не баш у потпуности.

Извор: Политика

Ознаке: марка, Немачка, Свет