Прочитај ми чланакАндерс Валенстен, заменик водећег шведског епидемиолога Андерса Тегнела је изјавио да та земља "има неку врсту имунитета", али да им имунитет крда никада није био циљ.
Валенстен каже да Шведска није имала други талас коронавируса захваљујући том стеченом имунитету и да зато тренутно немају драстичан скок новооболелих као што је случај у Великој Британији, Шпанији, Француској, Италији.
Foto: Tanjug/AP
Он је изјавио да им имунитет крда никад није био циљ, упркос томе што су шведски званичници то истицали у доста наврата од почетка пандемије.
Валенстен каже да се Швеђани нису уморили од рестрикција јер су оне биле исте од почетка пандемије и да се на тај начин избегла конфузија.
За разлику од осталих држава, Шведска није имала потпуно ограничење кретања, уместо тога су се ослањали на личну одговорност грађана, а барови, школе, ресторани и остали објекти су остали отворени.
Др Андерс Тегнел је водио нацију кроз пандемију, а усред хаоса је изјавио да је “свет полудео са затварањем”. Такође, у јавност су процурели мејлови који су открили да је Тегнел питао да ли би већа смртност међу старијим људима била прихватљива ако би довела до бржег стицања имунитета стада.
Валенстен ипак каже да су рестрикције у Шведској исте све време и да је то можда разлог што последњих месеци немају огроман скок.
“Имамо исте рестрикције све време и можда зато не видимо велике промене – јер је трансмисија лимитирана на исти начин. Наравно, с обзиром на то да знамо да смо имали много трансмисија у Шведској, неки људи су стекли имунитет и можда то успорава ширење вируса у овом периоду, посебно у неким деловима где је било више заражених”, рекао је Валенстен.
Он истиче и да се Швеђани нису деморалисали и уморили од рестрикција.
“Мислимо да је премор од пандемије проблем. До сада смо схватили да људи прате наше препоруке и да верују званичницима. До сада је било јако добро и тако ће и остати. Избалансиране препоруке људи могу да прихвате и имају смисла, лакше им је да их примене на дуже стазе”, каже он.
Валенстен тврди и да “имунитет крда” никад није био део шведске стратегије.
“Од почетка смо покушали да осигурамо да наше болнице могу да се носе са ситуацијом и да заштитимо старије и рањиве. То нам је био главни циљ, али смо током пандемије у Шведској имали много заражених. Сад наравно то генерише имунитет. Нико не зна колико је потребно за имунитет крда и колико дуго имунитет траје, тако да то не би био баш паметан циљ. Имамо неку дозу имунитета захваљујући начину на који смо се носили, али то није био циљ”, закључио је.
Научници су на почетку пандемије проценили да би бар 70 одсто популације морало да буде имуно на коронавирус да би се причало о имунитету крда. Заправо, овај образац делује прилично недостижно с обзиром на то да антитела не трају вечно.
Шведска је имала много више умрлих од последица ковида 19 него њихове комшије. У тој земљи је преминуло 5.918 људи, за разлику од Норвешке где је умрло њих 278 и Финске – 346.
