Прочитај ми чланакИако је избор за песму Евровизије догађај који нема неку посебну важност за оне које углавном занима унутрашња и спољна политику, чини се да је победа представнице Украјине, Сузане Јамаладинове – Јамале у Шведској 2016. означила повратак тренда у овом службено “аполитичном” музичком догађају.
Наиме, тада је украјинска певачица Јамала победила с песмом назива “1944” у којој је “опевала” депортацију кримских Татара 1944. коју је наложио тадашњи советски вођа Јосиф Висарионович Стаљин као одмазду за сарадњу Татара с нацистима.
Упркос чињеници да према правилима Евровизија мора остати изван политике, ове године је такмичење обиљежено рекордним бројем песама с политичком конотацијом, пише шведски дневни лист Dagens Nyheter.
Ауторица чланка Хана Фахл претпоставља се да ће врхунске оцене у финалу добити песме о тужној судбини избеглица, терористичким акцијама у Европи и Блиском истоку, те о насиљу над женама.
„На броду “L’Aquarius” у којем су се у Северној Африци укрцали нигеријски имигранти на путу за Европу 21. марта (ожујка) прошле године је рођена беба. Названа је Мерси (Милосрђа). Истога дана је француски дуо Мадам Монсиеур на интернету видио фотографију детета и одмах о томе написао песму. Након 10 месеци су Французи ову песму изабрали да их представља на Евросонгу, а песма је већ хит у Француској. Предвиђа се да ће при оцењивању заузети мјесто на самом врху, те да ће ући у финале које ће се одржати 12. свибња”, пише Dagens Nyheter.
„У мају (свибњу) 2017. је у концертном комплексу, у Манчестеру, експлодирала бомба. Након овог напада су Ермал Мета и Фабризио Моро написали песму “Non mi avete fatto niente“, у преводу Нисте ми учинили учинио ништа. Песма говори о терористичким нападима у Европи и на Блиском истоку. Очекује се да ће и она ући у првих десет”, пише даље Хана Фахл.
Исто се може рећи за израелску песму “Тоy” коју пева Нета Барзилаи. песма је инспирирана радом покрета МеТоо, који се недавно проширио цијелим светом.
„Жене поново почињу дизати глас”, рекла је певачица у интервјуу за Dagens Nyheter.
“Међутим, на Евровизији је забрањено изражавати своје политичке ставове, било на позорници или прије наступа. Нема спорних застава у “зеленој соби” и не смије бити запаљивих говора на конференцијама за медије. Осим тога, учесници се, наравно, боје и губитка дела публике, јер им је потребна што већа подршка за побједу. Могло би се рећи да ови услови доводе до чињенице да конкуренти певају о неодређеним љубавним темама и “другим безначајним глупостима”. Ово је деломично истина, али је такмичење у исто вријеме увијек било на рубу политике. Најочитији примјер је Евросонг 1990. године. У јесен 1989. године је пао Берлински зид, догађај који је оставио озбиљне утиске на такмичарее. Више од 12 песама је у једном или другом облику било посвећено Европи или њезиној будућности”, наставља шведска новинарка која за Dagens Nyheter уређује рубрику културе.
Посљедњих неколико година су се такмичари окренули унутрашњим сукобима у Европи, укључујући и кризу у Украјини која је у 2016. довела до победе певачице Јамала с песмом “1944” о депортацији кримских Татара. Песма је била одређени одговор на “анексије” Крима од стране Руске Федерације.
Тренутно је Евросонг под утицајем избегличке кризе, терористичких напада и светског покрета МеТоо, што се није могло не одразити на избор песама.
äПитање је јесу ли телевизијски гледаоци спремни гласати за пароле у духу феминизма или за симпатије за избеглице из кризних подручја? С обзиром на политичке трендове у Шведској и остатку Европе, можда се мислило да ће учесници са сузним очима добити више гласова само зато што ће певати о „Женама које су такође вредне!” и „Човјечанству које је дивно!”, закључује Хана Фахл.
