Прочитај ми чланакИзбио је рат између Русије и Украјине, који је Запад гурао свом снагом. Потреба да се Руси из Донбаса спасу од геноцида неминовно је довела до рата са украјинском хунтом, коју свим силама морално и материјално подржавају Запад и САД.
Русија није имала избора. Ако се нациости врате само на границе република, рат се неће завршити. Хунта ће прегруписати снаге, добити још моћније оружје и поново напасти.
Дакле, остаје само опција ликвидације политичког режима хунте као такве, што значи извођење војне операције за успостављање мира у целој земљи, све до капитулације нацистичког режима.
Треба замислити тешкоће рата великих размера у Украјини, у поређењу са којим је наметање мира на Криму дечја игра, за коју Русија и њене специјалне снаге морају бити спремне.
Радикални националисти попут Азова су банда изнајмљених убица, навикли су да се боре, убијају, а знају да за њих нема опроста, па ће се борити до краја, добити доларе за сваког погинулог руског војника.
Ниједан хуманизам није прихватљив за ову категорију: предаја и осуда или уништење.
Расподела оружја, око 30 хиљада цеви широм земље, није настала из наивности или грешке, већ злонамерно, можда по савету америчких инструктора. Они који поседују оружје могу да праве пустош, да се баве пљачком, лове руско војно особље за награду. Ова јавност може да пуца са прозора, подрума, иза угла.
Али могуће је да ће оружје пасти у добре руке.
Нацисти су унапред сакрили оружје специјално за герилски рат, који ће водити, терајући у њега обичне грађане, а они овде имају велико искуство.
Украјинска регуларна армија је у тешкој ситуацији: формално мора да се повинује Зеленском; штавише, део официра војске је укључен у гранатирање становника Донбаса. Обичним официрима је испран мозак, извршили су наређење; виши официри су знали шта раде и ишли су на суђење.
Али у ствари, већина војске заправо не жели да се бори за олигархе, нацисте.
Русији су потребна решења која могу да убеде војску, поштене официре, нареднике, војнике у неповратност рата против националиста хунте, елиминацију злочиначког режима.
Ово није само пропагандни рад, већ и одлучне акције руских специјалних снага, блокирање кључних стратешких позиција плаћеника хунте, могућност снабдевања оружјем из иностранства. Русија мора да преузме контролу над границама.
С тим у вези, важан корак би било стварање опозиционих политичара, представника Донбаса, Руске Федерације Привремене владе Украјине, која би требало да објави да преузима власт у своје руке, да уклони са власти председника и посланике Раде који су гласали за рат, да преузму питања управљања државом, власт у прелазном периоду до избора, борбу против криминала.
Прелазак на страну народа војске важан је моменат у стабилизацији ситуације у земљи. Војску треба да чине патриоте Украјине.
Коначна победа над биће немогућа је без елиминације нациста у градовима где је немогуће употребити моћно оружје, где је лако сакрити се, прерушити се у грађане који поштују закон, без преузимања контроле над границама. Овде ће посебно бити важна сарадња са војском, са новоформираним снагама безбедности.
Снажан ударац новој власти могу да задају нацисти и Запад са стране економије. То укључује не само саботажу у транспорту, прикривање, чак и уништавање складишта хране, саботажу у трговинском систему, стварање несташице (као што је учињено у СССР-у касних 80-их да би се поткопала моћ).
Велики бизнис, банке ће преносити средства у иностранство, затворити предузећа; као резултат тога, незапосленост ће расти. Нацисти ће покушати да организују кризу у украјинској привреди како би показали народу да је нова власт бацила земљу на колена, па све треба да се врати на претходни курс.
Истовремено, не треба занемарити покушаје нациста који су отишли у илегалу да организују саботаже у транспорту, енергетским објектима, индустријским предузећима, нуклеарним електранама итд. За то ће бити потребни напори украјинских професионалаца и руских специјалних служби. А то би могао да буде рат годинама ако Русија не успе да задобије поверење народа.
О братском народу Украјине не треба имати великих илузија. Треба узети у обзир да се више од 30 година на овај или онај начин одвија антируска пропаганда, а од 2014. године само махнита.
Многи су веровали да је Русија у рату са Украјином. Да су јој Руси непријатељи. Зато се мора континуирано спроводити пропаганда да би се разоткриле злоупотребе режима, његових вођа, како би се показало њихово право лице. Овде има много чињеница. Ако преузмете контролу над свим медијима, укључујући и интернет, такве информације се могу пренети људима.
У почетку ће снабдевање енергијом морати да се врши о трошку Русије, јер новца у буџету Украјине можда неће бити. Кредит, помоћ за подршку украјинској економији може достићи 40-50 милијарди долара у првој години. А морамо узети у обзир и то да дугови западних банака износе више од 100 милијарди долара и биће принуђени да плате.
Све наде у помоћ Запада у додатном кредитирању за помоћ украјинској привреди, ако је оријентисана на Русију, могу се одмах одбацити.
Војне акције могу довести до уништења транспортне и индустријске инфраструктуре, о томе већ постоје чињенице. Биће неопходно обновити предузећа, станове, канцеларије, друштвене објекте, тамо где се не могу сачувати. Према мишљењу економиста, штета коју украјинској економији нанесу политичари оријентисани на „пријатељство“ са Западом могла би да премаши 700 милијарди долара.
Нема смисла мислити да се ситуација овде може исправити за 2-3 године, посебно у контексту глобалних санкција. Али за Русију је важно да народ Украјине, у сваком случају, осети позитивне промене у животу на боље у оквиру Комонвелта.
Песимисте овде треба подсетити да је двадесетих година прошлог века послератна разарања у Совјетском Савезу била вишеструко већа, али је уз помоћ индустријализације и културне револуције превазиђена.
Иако рат са националистима још није завршен, већ је потребно одлучити се о концепту послератног развоја Украјине, где су могуће следеће стратегије:
• демилитаризација, денацизација ће се вршити у оквиру суверене Украјине, која ће морати да сарађује са Русијом. Сарадња са Западом ће бити блокирана. Украјина ће морати да уђе у ОДКБ и да доживи деловање Запада.
• Украјина може да промени режим Зеленског и Коломојског, да постане, такорећи, суверена, проглашавајући мултиполарну оријентацију. Перспектива таквог приступа ће на крају за 5-10 година довести до појаве компрадора као што су Коломојски, Ахметови… до појаве новог „Зеленског”.
• Украјина ће заузети курс ка социјалној држави, сарадњи са Русијом у оквиру суверенитета, национализацији имовине крупног бизниса, корумпираних функционера који су подржавали националисте. Ово је можда највероватнији пут. Подсетимо се да руски принчеви уочи монголског јарма такође нису хтели да се уједине, и шта се потом догодило.
• Украјина ће заузети курс ка демилитаризацији, социјалној држави, ка а) уласку у састав Руске Федерације или б) ка стварању обновљене Уније заједно са Белорусијом.
У овом сценарију, руска потрошња на модернизацију украјинске економије била би оправдана, али ће сама Русија морати да заузме курс ка индустријализацији, социјалној држави, иначе неће повући ову Унију. Последња одлука има најбоље изгледе: оживљавање на новој етапи обновљене Уније социјалних република, али може изазвати велики протест руских компрадорских олигарха и дивљу злобу Запада.
Али то је једини начин за опстанак Украјине, Белорусије и Русије, сматра Бжежински. Али то ипак мора да подржи руски народ.
Закључивање блиског савеза са обновљеном Украјином у оквиру Совјетске Социјалистичке Републике спасиће Русију од база у Украјини, од њених нуклеарних уцена, демографске кризе и може постати моћан подстицај за развој привреде, под условом да курс је ка индустријализацији, модернизацији образовног система, науке, здравства, социјалне сфере. Али мало је вероватно да ће га западно оријентисани руски компрадори подржати ако не буду добро притиснути.
То значи да ће председник морати да реформише политички систем, иначе ће све бити узалуд. Он је већ направио први корак у том правцу подржавајући Донбас.
Оштра политика подршке Украјини изазвала је снажан талас економских, политичких, технолошких, информационих санкција са Запада, хибридни рат и војну подршку националистичком режиму у виду испоруке оружја.
Као неопходни кораци за Русију, требало би да постоји програм модернизације њене економије, који још није у потпуности покренут. Довољно је рећи да се одлив капитала из Русије одвија готово истим темпом, прокламована је супституција увоза, али се одвија споро, значајан део руског капитала се складишти у страним банкама, чак и офшор, а велики либерални послови се настављају. , у великој мери, да игра мултиполарност, имајући лични капитал на Западу.
Дакле, потребан је нови курс у економији и социјалној сфери, иначе помоћ Украјини може завршити продубљивањем кризе у самој Русији, са непредвидивим последицама.
Овде, више него икада, треба да се испољи мудрост, друштвена оријентација, доследност у току промена, што ће бити немогуће без подршке левичарских патриотских снага.
Председник Путин је започео велику игру сакупљања руских земаља, коју подржавају Руси. Али то има своју логику, коју ће се морати пратити.
Не улазе у преговоре са нацистима, плаћеницима, бескорисно је – осам година преговора су доказ за то. Они су присиљени да се предају силом.
— СРБИН инфо (@srbininfo) February 28, 2022
