У сусрет другој годишњици револуције против Муамера Гадафија, која се у Либији обележава у недељу, земља се и даље налази у стању вакуума у које је доспела свргавањем дугогодишњег лидера. О Либији се данас углавном говори у категоријама неиспуњених ишчекивања, а постгадафијевски сценарио се најчешће наводи као један од ретких аргумената у корист Башара ел Асада и његовог останка на челу Сирије.

После пада, на Западу омраженог пуковника, Либијци нису дочекали обећаване благодети демократије, већ је нација потонула економски, политички и безбедносно. Страх од наоружаних исламистичких група које неометано патролирају земљом одавно је превазишао локалне оквире.

Управо због безбедносних ризика који наводно прете да угрозе прославу револуције, влада у Триполију је одлучила да од јуче на четири дана затвори границе са Тунисом и Египтом. Премијер Али Зејдан рекао је да ће на свим аеродромима, осим у Триполију и Бенгазију, бити укинути међународни летови.

У вези са недељном прославом, уз коју се истовремено организује и више контрамитинга, оглашавају се представници најмање две „школе мишљења”.

Једни предвиђају други талас либијске револуције коју ће незадовољни народ повести против тренутне владајуће гарнитуре која није испунила њихова очекивања. Други, пак, разрађују апокалиптични сценарио који иде толико далеко да већ види исламисте како преузимају све полуге власти у Триполију.

Магазин „Форин полиси” упозорава да је ипак могућност организовања било каквог митинга против власти већ сама по себи напредак у односу на еру Гадафија.

Слаба контрола границе пропусне за шверц оружја, као и лутајуће милиције које су одбиле да се разоружају, главни су безбедносни проблеми на које су Либији указали западни савезници на састанку који је тим поводом организован пре два дана у Паризу. Земље које су отворено подржавале Гадафијеве противнике указале су, на конференцији у француском Министарству спољних послова, на повећане ризике због насиља милитантних група у околини Бенгазија, где је убијен и амерички амбасадор Џеј Кристофер Стивенс.

Шеф либијске дипломатије Мухамед Абделазиз је на састанку признао да су у земљи и даље присутни „значајни” проблеми, али је одбацио идеју о помоћи страних трупа при контроли границе. Подршка Европске уније у обуци снага безбедности је добродошла, али дугорочни план либијских власти јесте да, како је рекао, спроведу интеграцију бивших бораца у регуларне снаге реда и мира.

Питање које још чека на одговор је и шта се догодило са делом велике количине оружја коју је пуковник Гадафи галантно куповао широм света. Поједини извори тврде да је део наоружања шверцерским каналима нашао пут до Египта, Газе, Сирије и Малија.

„Њујорк тајмс” наводи да су милитанти против којих је у Малију интервенисала Француска били опремљени оружјем из либијских залиха, а део арсенала са истог места је послужио за опремање сиријских побуњеника.

(Политика)