Европска комисија, позивајући се на извештај комесарке ЕУ за унутрашње послове Сесилије Малстром, саопштила је да обим корупције у Европи „зауставља дах“ и економију ЕУ кошта најмање 120 милијарди евра годишње. Малстром додаје да је права цена корупције „вероватно знатно виша“ од 120 милијарди, другим речима цена корупције коју плаћа економија Европске уније равна је њеном годишњем буџету.

У првој таквој студији до сада, Европска комисија је испитала корупцију у свих 28 земаља чланица и резултати говоре да 75% Европљана, који су испитани за студију Европске комисије (ЕК) кажу да је корупција широко распрострањена. Више од половине испитаника сматра да се корупција шири и на сфере где је раније није било. Комесарка је указала да се видови корупције разликују од земље до земље, односно у неким земљама главни проблем су јавне набавке, а у другим финансирање политичких партија или грађевински пројекти.

У неким земљама чланицама релативно висок проценат пријавио је лично искуство са корупцијом. У претежном „новим“ чланицама- Бугарској, Грчкој, Литванији, Чешкој, Румунији и Хрватској између шест и 29 одсто испитаних каже да се у последњих 12 месеци од њих тражило да плате мито, или да се очекивало да то учине.Комесарка Малстром упозорила је да корупција разара поверење у демократију и да исушује ресурсе легалне економије.„Изгледа да недостаје политичка воља да се одстрани корупција“, каже она.

Европска комисија, која језахтев за истраживање корупције добила је од влада држава чланица и Европског парламента, подвлачи да највећу одговорност за борбу против корупције унутар ЕУ имају националне владе а не институције.

Интересантан је закључак наших немачких колега са државног радија „Дојче веле“ да у новим чланицама ЕУ, непосредно по њиховом уласку у Унију, долази до јачања корупције. Забрињавајуће је и то што постоји ризик да ће се исто догодити и са земљама које су сада на путу евроинтеграције. Оно што у по уласку у Унију генерише развој корупције је чињеница да надзор ЕУ слаби, а недостаје и подстицај за примену антикорупционих мера.

Исувише блиска веза бизниса и политике ствара услове за корупцију и злоупотребе, нарушавајући економску стабилност земље. Уз ово, као проблем се јавља и чињеница да су демократске институције недовољно развијене и установљене у овим друштвима које се налазе на путу ка ЕУ. Сличног је мишљења и директорка организације Транспаренцy Интернатионал у Хрватској, магистар Даворка Будимир:

„Што се тиче корупције у Хрватској, најкорумпиранијим странама се сматрају политичке странке, јавна предузећа и правосуђе. То је уопштено проблем консолидације демократије- најпре што се тиче Србије и Хрватске и вероватно свих земаља у регији. Политичке стрнаке своје људе регрутују на функције недемократским методама и онда је јако тешко да те политчке странке које регрутују политичку елиту, спроводе демократију у извршној власти.”

Резултате истраживање које је пре пар дана објавила Еворпска комисија госпођа Будимир коментарише:

„Антикорупцијско истраживање које је први пут објавила ЕУ, за свих 28 земаља чланица, показало је да је 76% је оних грађана који сматрају да је корупција раширена у ЕУ, а у Хрватској је то 94% и то вам већ много говори. Чак 6 грађана од 100 је за ово истраживање рекло да је морало дати неки облик мита- било у јавним службама, било у здравству. Мишљење грађана се поклапа са резултатима истраживања да су црква и институције цивилног друштва најмање корумпирани.”

На питање како је корупцију могуће искоренити, госпођа Будимир одговара:

„Спас од корупције лежи у томе да би се требале системски направити кочнице и равнотежа, односно независна тела која ће ограничавати корупцију. Она се сама од себе никада неће искоренити. Мора се почети од појединаца, као и од политичких странака које регрутују будућу политичку елиту, да пазе кога бирају на дужности. А то значи да се не бирају људи по политичкој подобности, већ по стручности.”

(Глас Русије)