Прочитај ми чланакПрви пут после 85 година, тачније од 1935 од када је и званично претворена у музеј, из Аја Софије се чуо езан, то јест позив муслиманима на молитву.
Езан се из Аја Софије чуо 1. јула, али је вест о томе доспела у жижу јавности тек ових дана када су многи подсетили да се још пре пар година водила дебата у јавности о „претварању“ Аја Софије поново у џамију.
Наиме, „Ају Софију сматрају симболом освајања, исламске супериорности над хришћанством“, рекао је турски историчар Тугба Тањери Ердемир.
Такође, својевремено је тадашњи заменик турског премијера, Булент Аринч, рекао да „ми гледамо у ову заборављену Аја Софију и молимо се Алаху да су близу нас дани када ће нам се она осмехнути“.
Та изјава повредила је осећања православних хришћана, а васељенски патријарх Вартоломеј рекао је за један италијански лист да је та црква изграђена као сведочанство хришћанској вери и да, ако ће бити поново отворена за верску службу, она може бити само хришћанска.
Подсетимо, почетком јуна је први пут одржано читање Курана што је и преношено уживо на телевизији. То је изазвало љутиту реакцију Министарства спољних послова Грчке, које је описало акције Анкаре као „регресивне и на граници са фанатизмом“.
Аналитичари се питају да ли је ово све увод у остварење сна многих муслимана, посебно оних који живе у Турској, да некладашња црква Аја Софија поново постане џамија.
Својевремено је Ердоганов саветни рекао да су спекулације и ништа више од тога гласине да ће Аја Софија бити поново претворена у џамију. Чак је својеврмено и Ердоган рекао да се не разматра промена статуса Аја Софије све док, је како је рекао, једна друга светиња Султан Ахметова џамија (Плава џамија) полупразна.
Ипак, езан који се почетком овог месеца чуо из Аја Софије унео је додатни немир у хришћанском свету и поново запалио сумњу и распирио страхове да би једног дана, једна од највећих светиња хришћанства могла поново бити џамија.
Аја Софија је бивша православна патријаршијска базилика (црква), касније царска џамија, а сада музеј (тур. Аyасофyа Мüзеси) у Истанбулу у Турској. Од времена завршетка градње 537. па све до 1453. године, служила је као православна саборна црква и сједиште Васељенског патријарха, изузев између 1204. и 1261. године, када је претворена у католичку цркву за време Латинског царства.
Грађевина је била џамија од 29. маја 1453. до 1931. Затим је секуларизована и отворена као музеј 1. фебруара 1935. године.[2]
Посебно позната по масивној куполи, сматра се оличјем визанзијске архитектуре, за коју се каже да је „променила историју архитектуре”. Остала је највећа хришћанска црква на свету, све до 1520. године када је изграђена Севиљска катедрала. Тренутна грађевина је првобитно конструисана као црква између 532. и 537. по наредби византијског цара Јустинијана И и била је трећа Црква Свете Мудрости, претходно дв су уништене од стране побуњеника. Пројектована је од стране Исидора Милетског и Антемија Тралског.
Након пада Цариграда 1453. године султан Мехмед Освајач наредио је да се црква претвори у џамију. Уклоњена су звона, олтар, 15 м велики сребрни иконостас а иконе су покривене малтером који је накнадно исцртан муралима у духу Ислама. Током трајања Отоманске империје црква је реконструисана и додата су четири минарета.
Касније је преко пута, по узору на цркву Свете Софије саграђена султан Ахметова или Плава џамија која представља бисер отоманске архитектуре.
Године 1935. Кемал Ататурк, 482 године након пада Константинопоља, доноси одлуку да се Аја Софија претвори у музеј.
Аја Софија данас представља један од најзначајнијих споменика светске културне баштине и налази се на листи Унеска.
Радови на рестаурацији цркве одвијају се систематски и укључују уклањање малтера и откривање златних мозаика из времена Византије.
