Хосе Мухика, бивши председник Уругваја кога медији називају "најсиромашнијим председником на свету", сматра да би након Брегзита могло да дође до слабљења ЕУ.
У интервјуу за „Спутњик“ Мухика коментаришуц́и савремену политичку сцену у свету каже:
„Мислим да ц́е после ’Брегзита‘, ако се то и конкретизује, доц́и до слабљења Европске уније, али сумњам да ц́е се то десити. Не верујем да ц́е до тога заиста доц́и. У Европи су ојачали ултранационализми. Ја нисам против национализма, сматрам то чак природним осец́ањем, али кад национализам постаје агресиван и болестан, то је опасност за цео свет. Нец́е све то изац́и на добро. Може доц́и до низа сукоба. Ми имамо јако лоша искуства, и не бих волео да нека ултранационалистичка осец́ања која се јављају у Европи и даље јачају. То је опасност за цео свет“.
Бивши председник Уругваја сматра да је политика Европе према Русији била трапава.
„Била је врло неинтелигентна. Зато што је у Де Головом сну Европа била до Урала. Требало је да им буде јасно да су димензије Русије мост ка целом свету, и зато Европа није требало да се сукобљава са Русијом. Тиме она приморава Русију да се брани, чиме се заиста наноси штета тој земљи, али и Европи. То је велики губитак за ЕУ и сви ти сукоби су бескорисни. Нисам сигуран да иза те политике не стоји невидљива рука Сједињених Држава. Тачно је да ц́е, ако Европа ослаби, САД ојачати, али то није добро. У овом тренутку видим заиста много непознаница, с обзиром на то да је главни интерес Сједињених Држава у међународној политици да смање престиж који тренутно има Кина“.
Некадашњи председник, који зарађује за живот бавец́и се пољопривредом, истиче да треба живети разборито, са оним што је неопходно… И тако до смрти.
„Тако треба да буде и у једној републици, а не да дођу неки краљеви. Треба рец́и ’не‘ краљевима који мисле да постоје разлике у крви, да им крв даје право, а у републици одлуке треба да доноси вец́ина. Ја покушавам да живим као вец́ина мог народа, а не као мањина привилегованих. Ја нисам крив ако су други отишли странпутицом и желе да искористе политику како би живели бајно, као богаташи. За мене је политика страст, није професија. Нисам ушао у политику да бих се обогатио. У њу сам уложио цео свој живот…“