Прочитај ми чланакКоличина података за мапирање људског мозга могла би да се упореди са количином дигиталног садржаја који се током године генерише на Земљи
САН ФРАНЦИСКО – Компанија Гугл помагала је у прављењу до сада најдетаљније карте веза у људскоме мозгу која је показала невероватну количину детаља, укључујући обрасце веза између неурона, као и нешто што би могло да буде нова врста неурона.
Фото: Пиксабеј
Мапа мозга, која је бесплатно доступна на мрежи, приказује 50.000 станица у три димензије, које чине 130 милиона синаптичких веза, а подаци износе 1.4 петабајта, што је око 700 пута већи капацитет од просечног модерног компјутера, пише Њу сајентист.
„Ова карта је толико пуна података да стручњаци још нису стигли да је детаљно истраже”, казао је стручњак Вирен Џаин из истраживачког центра Гугла у Калифорнији, и упоредио је с људским геномом који се и даље истражује.
Према речима биолошкиње Кетрин Дулак са Харварда, на мапи први пут може да се види стварна структура великог дела људског мозга.
Пројект мапирања мозга покренуо је Џеф Лихтман са Харварда након што је за сврхе истраживања добио део мозга 45-годишњакиње са епилепсијом отпорном на лекове, а којој је уклоњен леви хипокампус, који је био извор њених напада.
Том приликом, хирурзи су морали да уклоне и одређени део здравог можданог ткива које је прекривало хипокампус.
Лихтман и његови колеге одмах су конзервирали узорак мозга, а затим га обојили тешким металима попут осмијума како би под електронским микроскопом могле да се виде спољне мембране сваке нервне станице.
Затим су изрезали део мозга на делове дебљине око 30 нанометара, што је отприлике хиљадити део дебљине људске длаке, и електронским микроскопом сликали сваки део.
После тога, целу ствар преузимају Џаин и његове колеге из Гугла, који су саставили дводимензионалне делове у тродимензионални волумен и који су користили вештачку интелигенцију како би реконструисали изданке који повезују један неурон са другим и како би означили различите типове станица, преноси Танјуг.
Том приликом, научници су дубоко у кортексу пронашли тајанствене парове неурона.
„Две ћелије биле су усмерене у супротном смеру на истој оси. Нико не зна зашто”, рекао је Лихтман.
Џаин и Лихтман били су део групе која се 2020. заложила за мапирање целог мозга миша на сличном нивоу детаља.
За мапирање целог људског мозга потребна је количина података која је још 1.000 пута већа, а Лихтман каже да би та база података могла да се упореди са количином дигиталног садржаја који се током године генерише на Земљи.
— СРБИН инфо (@srbininfo) June 10, 2021
