Прочитај ми чланак
Ко влада Европом? Наизглед хипотетичко питање, без правог одговора, добило је минулих дана на актуелности.
Стручњаци, али и медији истичу да је прекомерни, строго гледано недозвољени утицај финансијских лобија на политику европских држава – главна тема расправа о економској будућности континента.
Расправе су подстакли наизглед неповезани поводи. У Италији се уочи избора и после њих наметнуло питање – може ли нова италијанска влада да испуни обећања о „отупљењу оштрице” опште штедње коју је претходна влада завела по препоруци међународног финансијског лобија?
Две хиљаде километара даље од Рима, у Берлину је избила афера после открића економског дневника Ханделсблат да „суфлери” америчке инвестиционе банке Голдман Сакс заправо „кроје” финансијску политику Немачке, уместо да то чине влада и надлежна министарства.
„Према подацима из календара посета министарству спољних послова и влади у Берлину, произлази да је педесетак термина посвећено Кристофу Бранду, једном од кључних играча у централи Голдман Сакса, светског лидера у инвестиционом банкарству”, известио је „Ханделсблат” и додао да је то двоструко више од броја сусрета владе са лидерима водећих немачких банака.
У периоду од 2009. до 2012. године Бранд је 48 пута закуцао на врата кабинета и надлежних министарстава у Берлину, у просеку једном месечно, пише Политика.
Минхенски дневник „Зидојче цајтунг” долио је уље на ватру податком да је до посета долазило уочи кључних преговора немачке владе са презадуженим економијама ЕУ и уочи министарских састанака и самита шефова држава и влада ЕУ.
Екарт фон Кледен, државни секретар у кабинету немачке канцеларке Ангеле Меркел, потврдио је у разговору са представницима медија да је уз поменутих 48 посета имао 25 додатних састанака са представницима Голдмана Сакса.
„Немачка влада све одлуке доноси самостално. Ипак, сасвим је логично да је она (влада) у јеку економске кризе била упућена на стручне савете водећих банкара света, не само на стручњаке Голдмана Сакса”, закључио је он.
У коментару бечког дневника „Стандард”, објављеног под насловом „Рим неће моћи да влада без Франкфурта”, истакнуто је да су нагађања о саставу и курсу будуће владе, ипак, излишна.
Августа 2011. године су одлазећи шеф ЕЦБ Жан-Клод Трише и његов наследник Марио Драги саопштили у писму тадашњем шефу италијанске владе Силвију Берлусконију да Рим мора одмах да предузме одлучне и одважне кораке, не би ли до 2013. године санирао узроке претеће економске кризе. Берлускони је одбио сарадњу и морао да напусти место премијера…
У овом тренутку – док се у Риму ломе копља око састава и курса будуће владе – ЕЦБ је издала саопштење да је власник 102,8 милијарди евра италијанских државних обвезница и да се неће устручавати да их искористи као инструмент који би помогао новој влади у Риму да увиди шта је неопходно за економски опоравак Италије”, закључује „Стандард”.
(Б92)
