Прочитај ми чланакНајвећи светски инвестициони фонд „Голдман Сакс" је спреман да купи државу Србију.
Како је одлазећи диктатор А. Вучић, заједно са својим финансијским „консиљерем“, садашњим министром финансија Синишом Малим, бившим министром финансија Душаном Вујовићем, те бившом министарком Зораном Михајловић, и садашњом премијерком Аном Брнабић, у различитим периодима од 2013. године до данас, припремао продају Србије, понудивши је највећој инвестиционој корпорацији на свету, америчком Голдман Саксу („Goldman Sachs“), по злу познатом зеленашком гиганту. Како и на који начин је „на добош“ стављена читава држава Србија и сва њена покретна и непокретна имовина, ко је и како радио „процену вредности“. Колико је Србија са народом и ресурсима процењена, да би као курентна „роба“ могла да изађе на тајну (затворену) берзу којом руководи Голдман Сакс. Зашто је дошло до спајања Атинске и Београдске берзе по налогу Голдман Сакса и какав ће бити крај ове дуго планиране операције.
У лето 2021. године (21.07), делегација Републике Србије предвођена премијерком Аном Брнабић, нашла се у Њујорку са представницима највеће америчке (и највеће светске) инвестиционе корпорације, Голдман Сакс (Goldman Sachs). Део тог састанка одржан је ван заказаног протокола, „иза затворених врата” а тицао се једне друге гигантске мултинационалне корпорације за истраживање и експлоатацију рудних богатстава, Србији добро познатој као Рио Тинто. Наиме, Голдман Сакс има свој важан удео у пословима Рио Тинта, а председница Владе Србије требала је да им саопшти даље кораке Вучићевог режима у вези са планираним инвестицијама у Западној Србији, по цену нестанка овог дела државе, вредним неколико милијарди америчких долара (годину и по дана касније, на самом крају 2022. године, резултати те знатижеље Голдман Сакса су видљиви: Рио Тинто поново јаше у Србији!).
Убрзо, након тог састанка, издато је и званично саопштење да Голдман Сакс по први пут хоће да улаже у Србију, а Ана Брнабић је дала следећу изјаву: „Они (Голдман Сакс) не долазе тек тако. Нису присутни нигде у регији. Чини ми се да смо успели да добијемо од њих то да имамо можда један мали заједнички пројекат, да они виде да то што ми причамо заиста јесте тако. Када отворите та врата, када покажете себе, ја знам да ће наши људи себе показати, онда је то нека другачија перспектива”.
Вучићева циркуска дружина у којој је Ана Брнабић истакнути кловн, рачунала је и том приликом на кратко памћење грађана Србије. Била је то још једна од хиљаду лажи које је током мандата изговорила ова неартикулисана хуманоидна појава. Јер, истина изгледа сасвим друкчије: највећа светска банкарска аждаја, „Голдман Сакс” много раније је делегирала у Србију своје шпијуне, своје посматраче и своје криминалне рачуновође, а након њих и оперативни тим који је сабрао сву покретну и непокретну имовину, приватну и државну, све ресурсе, над земљом и под земљом, те израдио „оквирну цену”, неку врсту тржишне вредности ове државе.
У „тржишну цену” земље Србије ушле су и све њене хипотеке, сви кредити и друге врсте дуговања. Брнабић је упозорена од стране стручњака Голдман Сакса, да Србија, са својим ресурсима, вреди тек нешто више од 170 милијарди евра, уколико би купац прихватио све њене дугове, који су у реалности двоструко већи од званичних.
Узимајући у обзир кризно подручје, какво је Србија, те могуће плаћање евентуалне ратне одштете у случају могуће међународне арбитраже у спору са неком од суседних земаља некадашње Југославије, па чак и у случају разних хипотека од стране бројних поверилаца (потраживање дела државне територије уместо новца и слично), Голдман Сакс је предвидео да је „горња вредност” Србије до 200 милијарди евра.
Ово није цинична понуда, него зеленашка процена, коју је Вучићев режим спреман да прихвати. Наравно, Голдман Сакс има и друге идеје. Рецимо, „тихо преузимање” и „лагано комадање”.
Наиме, Голдман Сакс је гигантска зеленашка корпорација, највећа на свету, која има своје људе свугде у свету и која управља на посредан и непосредан начин Светском банком, ММФ-ом, Европском централном банком и Европском банком за обнову и развој и диригује услове пословања највећим светским банкама и другим финансијским корпорацијама.
Узгред, треба рећи да моћ Голдман Сакса (не само финансијска) надилази моћ већине светских држава. Овај финансијски октопод има своје пипке у свакој влади, и то тако траје дуже од 150 година, од како су оснивачи овог чудовишта, Самјуел Сакс (Samuel Sachs) и Маркус Голдман (Marcus Goldman), немачки Јевреји, потомци ранијих генерација европских емиграната, поставили себи за циљ да буду „банка над банкама”.
У претходним деценијама, Голдман Сакс је користио најсуровије методе пљачке америчких грађана, нуђењем лажних кредитних повољности те масовном продајом непостојећих финансијских „пакета среће”.
А, 6. јула 2010. године, представници Голдман Сакса, након низа незапамћених криминалних радњи у финансијама, направили су нагодбу са Комисијом САД за хартије од вредности и берзе и пристали да плате 550 милиона долара по грађанској тужби због масовне преваре клијената везаних за хипотекарне инвестиције.
Нагодбом је било предвиђено да Голдман Сакс плати казну од 300 милиона долара, а да остатком суме буде надокнађена штета клијентима који су изгубили новац у инвестицијама. Била је то највећа казна коју је икад у историји платила нека финансијска компанија. Или је то само тако изгледало. Јер, уместо да Голдман Сакс падне у очима клијената, вести о „поравнању” брзо су стигле и до берзе у Њујорку, само пола сата пред крај радног дана, што је, изгледа, задовољило инвеститоре, па су акције те компаније на закључењу снажно ојачале са 6 (шест), на чак 145 долара!
То типично америчко берзанско мешетарење, објаснио је један бивши њујоршки брокер-аналитичар рекавши да “Они (Голдман Сакс) плаћају казну од 550 милиона долара, а затим зарађују 800 милиона долара из раста акција. Као и увек, јефтино су прошли”.
А колико је ово „чедо” америчке империјалистичке политике важно свакој влади у Вашингтону, довољно је рећи да је 14. октобра 2015. године, аналитичар Голдман Сакса, Питер Опенхајмер, рекао тада да је „глобална финансијска катастрофа, која је почела пре седам година колапсом инвестиционог банкарства и тржишта хипотекарних кредита у САД, ушла је у трећу фазу”, те да тај трећи талас карактеришу веома ниске цене сировина, успоравање привредног раста Кине и других привреда у успону и ниска инфлација на глобалном нивоу. Дакле, аналитичар Голдман Сакса, главног генератора светске финансијске кризе, произвођача глобалне финансијске катастрофе, упозорава јавност и владу на још један криминални „инвестициони циклус”!
Баш онако како је то некада покојна Борка Вучић, легендарна српска банкарка, саветовала Слободана Милошевића, такође према сугестијама ММФ и Светске банке (а под будним оком супервизора из Голдман Сакса) да стално креће у „нове инвестиционе циклусе”, тако ускоро и Србију, од стране истих „суфлера” поново очекује „нови инвестициони циклус”, који води у потпуни финансијски слом. Након тога ће доћи Голдман Сакс, тај славни гробар убогих држава и влада, па ће већ темељно пописану имовину ставити под хипотеку и понудити Србији спасење у вечном дужничком ропству.
Можда слуђена Ана Брнабић, тај скупо плаћени кловн, није ни знала да је неко знатно пре ње, почео преговоре са Голдман Саксом о предаји Србије у руке опаког финансијског џелата. Јер, још 24. и 25. јула 2013. године, делегација Голдман Сакса боравила је у Србији, где је са представницима Владе разговарала „о пројектима које Србија нуди и могућностима за инвестирање”, пре свега у енергетици.
Домаћин те представе било је Министарство енергетике, развоја и заштите животне средине, а „домаћица” Зорана Михајловић, тадашња ресорна министарка. У тој „првој етапи” дошло је до разговора иза затворених врата са Александром Вучићем, а касније су се у деловима разговора за јавност појављивали тадашњи министар пољопривреде, водопривреде и шумарства Горан Кнежевић, представници Министарства спољне и унутрашње трговине и телекомуникација, Дирекције за робне резерве, као и са пословодством Транснафте, Жита Србије и Жита Војводине.
Годину дана након тог догађаја, 6. новембра 2014. године, банкарска групација Голдман Сакс објављује да би могла ускоро да постане власник свих некретнина одузетих српским грађанима и фирмама због кредитних дугова! Тада је на видело изашло оно што је самовољно, без икаквих консултација са стручњацима, са Голдман Саксом „испреговарао” Александар Вучић! А, у питању су били његови сулуди планови да са овом групацијом у Србији оснује фонд за ризичне кредите, те формира фонд који би откупљивао ненаплативе кредите у Србији.
Овим идејама „кумовао” је је тадашњи министар финансија Душан Вујовић, још током званичног сусрета српске делегације и те злогласне америчке финансијске хидре. Идеја је била да комерцијални фонд који би основао Голдман Сакс у Србији, јефтино откупљује такозване „контаминиране зајмове”, које би касније наплаћивао скупо, својом методологијом и уз логистику државе Србије.
Те, сада већ давне 2014. године, Александар Вучић (тада у својству премијера) разговарао је у Лондону са представницима највишег менаџмента компаније Голдман Сакс за Европу о економским мерама, финансијској консолидацији, унапређењу пословне климе и привлачењу страних инвестиција. “Морамо да створимо здрав банкарски систем да би обезбедили економски раст”, понављао је Вучић као ђак пред махерима из Голдман Сакса, на састанку коме су присуствовали и тадашњи министри финансија и економије Србије Душан Вујовић и Жељко Сертић, тадашњи градоначелник Београда Синиша Мали и представници СИЕПЕ.
Потом је дошло и саопштење из Владе Србије, у коме је писало да је на радном ручку који је тада уприличен, разговарано и о „моделима решавања лоших пласмана банака и квалитетном управљању девизним ризицима, као и о питањима квалитетног управљања инфраструктуром и инфраструктурним пројектима, а тема разговора био је и процес подршке стратешким приватизацијама, решавању лоших пласмана банака и квалитетном управљању девизним ризицима, као и о питањима квалитетног управљања инфраструктуром и инфраструктурним пројектима.”
То је оно што је писало у званичном саопштењу Владе Србије. Ипак, незванично, али сасвим прецизно, „из прве руке”, разговарало се о томе како да Голдман Сакс преузме комплетно руковођење докапитализацијом, унапређењем, па онда куповином, продајом и препродајом најважнијих српских ресурса.
Посао је склопљен и терор над већ превареним и опљачканим грађанима Србије, могао је да почне. Зеленаши Голдман Сакса ставили су „свилен гајтан” око врата грађанима (већ превареним високим каматама) активирањем хипотека датих за ове кредите и масовну продају заплењених некретнина, „у моменту када је то било најисплативије”.
Ценовника није ни било, па се дешавало (и даље се дешава) да неки кредити буду продати и за само десет одсто вредности зајма. Колико је овај посао донео зараде, није познато, јер зарада није ни била циљ, него нешто сасвим друго. Наиме, ова инвестициона групација нема обичај да „игра на ситно”. Њени су залогаји огромни: читаве државе и све у њима.
Да је то тако, говори и чињеница да су из ње потекли и многи светски познати политичари, државници, председници влада (у новије време, доскорашњи италијански премијер, Марио Драги, који је из Голдман Сакса био „делегиран” да „брине” о финансијама ЕУ или Стив Бенон, Трампов бивши саветник, који је дословно побегао из те корпорације). Осим поменутог Марија Драгија, који је на сигнал Голдман Сакса дошао и на функцију председника Европске централне банке, треба поменути и Марија Монтија, такође бившег премијера Италије, те је лако доћи до закључка да су углавном сви водећи европски економисти прошли кроз „школу” Голдмана Сакса. У круговима финансијске шпијунаже, сматра се да интересе Голдман Сакса у Европи заступа влада Немачке. Такође, пракса и искуства говоре да Голдман Сакс у Европи има свога „полицајца”. Он се зове: Европска централна банка (ECB).
Треба из перспективе ових чињеница гледати механизам уласка Голдман Сакса у Србију. Мада је то познато у свету финансија, Голдман Сакс је класична зеленашка финансијска корпорација која диктира живот готово читавог капиталистичког света и дословно купује и људе и државе широм света. У овом случају, има намеру да „прогута” Србију као државу, на начин на који је то урадила са Грчком која ће до 2034. године отплаћивати 500 милиона евра годишње, захваљујући таквим „доброчинитељима”. И то је, сасвим извесно, оно што Србију чека, у знатно горем виду него што се то десило са Грчком. Голдман Сакс је Грчку бацио у дужничко ропство, а онда јој је понудио „спасење” и на томе већ зарађује милијарде долара.
Пала је пред овим лоповским гигантом и једна велика немачка банка, а због „копирања” Голдман Сакс пословања, пала је и славна Бундес банка, пали су потом и многи немачки министри, па је отишла и дугогодишња канцеларка Меркел. Зашто би Србија била изузетак?
Али, да би пројекат куповине читаве државе Србије сасвим успео, потребно је имати лојалног владара и његове министре. Вучић и Синиша Мали су се представили стрводерима из Голдман Сакса онаквима какви и јесу: лојални сваком криминалном предузећу у коме виде макар мало профита за свој клан. И посао је могао да крене. Истина, такав велеиздајнички „материјал” какви су њих двоје, није требало пуно наговарати. Брзо је извршено удруживање Београдске берзе (BELEX)) и Атинске берзе (ATHEX) због наводног „увођење нових финансијских инструмената у Републици Србији, као и приступ великим међународним инвеститорима Београдској берзи”.
Или, како је то рекао Синиша Мали, а криминалац велики: „Ово стратешко партнерство омогућиће даљи развој Београдске берзе, а инвеститори, како страни, тако и домаћи, лакше ће јој приступати. Посебно радује што ће ово партнерство омогућити видљивост и приступ Београдској берзи великим међународним инвестиционим банкама, попут Goldman Sachs, JP Morgan, UBS, Credit Suisse, Merrill Lynch и њиховим клијентима”.
Зашто спајање Атинске берзе и Београдске берзе? Једноставно, јер ће јефтином куповином српских ресурса, комплетне државе и њене покретне и непокретне имовине, преко те две берзе, омогућити да Грчка макар делимично „компензира” своје дугове према Голдман Саксу. Лојалном владару Србије и његовом клану, створило би профит. У трећем чину, Србија би била потпуно демонтирана као држава, а управо би стручњаци Голдман Сакса, који се већ спремају за овај посао, били „стечајни управници”.
Хоће ли пре тога Вучић и његова мафија бити почишћени од стране повереника са Истока, то питање разматра и Голдман Сакс, који је увек највише зарађивао у највећим кризама и читавим националним и државним трагедијама.
Стварање сарадње Атинске и Београдске берзе је мали уступак Вучићеве мафије према овом највећем светском банкарском мешетару, због великих очекивања и великих профита зарад што дужег останка на власти. Тако је бахати коцкар туђом имовином и туђим животима, па чак и туђом државом (јер је Самодржац никад и није доживео као своју!), упао у јаму из које се неће извући. Јер, пред Голдман Саксом, пале су и многе владе у Америци, Европи и широм света.
У време кад је у Америци дневно без посла остајало преко 600.000 људи, председник те злочиначке корпорације, која је довела до таквог стања, себи је одредио годишњи „бонус” од близу седам милиона долара! Влада Барака Обаме, одлучила је да плати штету коју је Голдман Сакс произвео, што није изненадило оне који добро познају снагу овог „паралелног света”, пред којим је и председник САД, само обичан државни службеник кога малим притиском „на дугме” Голдман Сакс окреће у правцу својих интереса. Јер, савремени настављачи неолибералног капиталистичког дивљања, имају потребу за оваквим финансијским чудовиштем. Отуда и воља америчке „дубоке државе” да Голдман Сакс буде то што јесте.
Последњег дана јула месеца 2019. године, у својству министра финансија, Синиша Мали, потакнут разговорима са људима из Голдман Сакса, спектакуларно најављује на насловним странама Вучићевих билтена, „Десет милијарди евра нових инвестиција!”, што је наводно требало да охрабри европске инвеститоре, па и оне азијске, пре свега из Кине и арапских земаља, да се и даље кладе на Србију, улажући у њу.
Давне 1990. године, Голдман Сакс је увео на велика врата у своје седиште армију врхунских математичара, па чак и математичара-истраживача који се баве експерименталном математиком. Тим чином су мозгови ове злогласне корпорације почели дугорочни пројекат за 21. век, простије речено: подигли су класичну банкарску пљачку на научно истраживачки ниво!
Кад су се њихови стручњаци 25. јула давне 2013. године појавили у Србији, одмах су истакли да им је Србија „погодан партнер” за улагања у формирање обавезних резерви нафтних деривата, докапитализацију РТБ Бор, али и у аграру. Обишли су том приликом градилиште нове топионице бакра и руднике, не би ли се на лицу места уверили у могућности улагања у енергетику, металургију и пољопривреду.
Али, у делегацији Голдман Сакса, био је и Ријад Јусуф, директор за тржишта у развоју у седишту „Голдман Сакса” у Њујорку, те Дејвид Галагер, директор за робу у канцеларији за међународне односе у Лондону и Леор Седер, директор за локално пословање. Ријад Јусуф је касније био један битан посредник у случају уласка фирми арапских феудалних фамилија у српска државна предузећа. Европска банка за обнову и развој, по „нацрту” Голдман Сакса, у Србији је докапитализовала Комерцијалну банку и „МК групу” па је на тај начин постала њихов сувласник. Докапитализација и лагано преузимање делова а касније и читавих компанија, то је специјалност традиционалног начина пословања Голдман Сакса.
Милитантно крило ове лихаврске корпорације, ради на подривању, субверзијама, подвалама, и продаји ризичних пакета акција и слично. Било који начин да примени на већ опљачканој Србији, биће то представљено као „спасење” једне економски урушене државе, а влада Вучићевог режима већ неколико пута се похвалила да ће јој „бизнис” са Голдман Саксом бити реклама у пословном свету.
А, како наш мудри народ каже, чиме се будала хвали, тога се поштен човек стиди.
О бићу и карактеру Голдман Сакс-а
Корпорација Голдман Сакс била је између осталог оптужена и за вештачко подизање цене фосилних горива, шпекулацијама на берзи такозваним терминским уговорима за нафту.
У августу 2011. године, појавили су „поверљиви документи“ са“детаљима позиција“ на тржишту нафтних терминских уговора неколико инвестиционих банака, укључујући још и Морган Станлеy, Morgan Stanley, JPMorgan Chase, Deutsche Bank и Barclays непосредно пре великог скока цена нафте у лето 2008. године. Присутност инвестиционих банака са огромним средствима, почело је да смета на тржишту нафте због подређене улоге традиционалних учесника на тржишту.
Многи су и јавно прозвали банкарске шпекуланте да нити су производиле нафту нити су икада имале физички посед спремишта са нафтом нити су је куповали и продавали. Али, цинизму Голдман Сакса није било краја. Непосредно пре него што је сирова нафта досегнула рекордну висину средином 2008. године, чак 15 највећих светских банака кладило се јавно да ће цене пасти, а Голдман Сакс је први отворио ту „кладионицу“. Механизам Голдман Сакса сличан је сваком „економском убици“ на терену земаља такозваног трећег света, и свако инвестирање у пропале пројекте као што је Вучићев режим, савршено одговара америчком „политичком крилу“ овог финансијског чудовишта. Рушење држава путем њихове „берзанске продаје“, потпуно се слаже са политиком глобалних диверзија САД широм света.
Још уколико „проверени непријатељи“ Америке имају какве вредне инвестиције у тим земљама, диверзија преко Голдман Сакса има већи ефекат од вишемесечног бомбардовања. Јер, Голдман Сакс није класична инвестициона корпорација. То је крстарица наоружана најбољим стручњацима, најјачим политичким везама у свету, намере су јој убилачке и ко год се попео на њену финансијску платформу, пострадао је. „Преживеле“ жртве Голдман Саксове пљачке знају и да се освете.
Недавно је жртва погрешних одлука био и Николас Валц, један од извршних директора међународне инвестиционе банке Голдман Сакс. Наводно, преминуо је након несреће на рекреацији. Плутао је удављен у једној малој луци на Лонг Ајленду. Валц се компанији придружио 2000., а 2010. промовисан је у директора.
— СРБИН инфо (@srbininfo) December 23, 2022
