Прочитај ми чланак

Десет разлога због којих је ЕУ на рубу пропасти

0

Седећа година биће кључна за опстанак Европске уније, која је до пре неког времена била симбол стабилности и просперитета, пише “Вечерњи лист”.

evofanatici-propadaju-eu-zastava-840x320

Иако се ЕУ још пре неколико година чинила врло монолитном и компактном унијом која обезбеђује сигурност и просперитет својим чланицама, ситуација је сада, на крају 2016. године, потпуно другачија.

Уз мигранте и непрестане могућности да Европу запљусне још један милионски талас несретника који би преко Турске покушавали доћи до Старог континента, још је цели низ проблема који опстанак ЕУ доводе у питање. Сигурно је да ће следеће раздобље бити обележено грчевитом борбом за очување Уније, ако не у садашњем, а онда бар у нешто измењеном облику.

Кључно питање сада су избори у Француској. Победи ли на председничким изборима Марин Ле Пен, Француска ће за неко време или изаћи из Европске уније или ће на неки начин замрзнути своје чланство у њој. То ће редуковати Унију на својеврсну велику Немачку, односно Немачка ће остати једина земља лидер коју ће сви следити, наводи се у тексту.

“То није добро ни за Немачку, ни за Европску унију, ни за Хрватску у крајњем случају. Парадоксално је да Немачка не жели ту улогу и свим је силама покушава избећи” каже политички аналитичар Жарко Пуховски.

И није то тако немогућ сценарио.

10 разлога зашто је ЕУ на рубу распада

1. Дужничка криза и диктат штедње

Агонија коју је у већој мери пролазила Грчка а у мањој још неколико земаља југа ЕУ омрзла је идеју Европске уније добром делу становника

2. Растућа неједнакост

Иако је рецесија завршена, још траје и расте раслојавање у друштву и настаје све већи друштвени јаз, а смањује се средњи слој грађана

3. Подела на север и југ

Више него икада ЕУ је подијељена на два дела, на богате државе на сјверу континента и сиромашне државе на југу

4. Доминантна Немачка

Немачка је доминантна земља унутар Европске уније и та би се нњена улога, не вољом Берлина, могла и појачати, што ствара анимозитет код неких чланица

5. Превелика регулираност

Претерана бирократија и пререгулираност готово сваког сегмента друштва унутар ЕУ у којему се прописују и потпуно непотребни прописи

6. Недостатак визије

Нико данас са сигурношћу не може рећи у којем смеру Европска унија треба ићи и на који се начин треба развијати, а недостатак визије велика је опасност

7. Ослањање на САД

У појединим сегментима ЕУ као да није водио своју политику већ је ставове прилагођавао САД-у. Доласком Трампа то ће се промијенити

8. Рат у Сирији непотребан

Европска унија се, пратећи САД, деломично умешала у сукоб у Сирији, а није требало.

9. Путин је дежурни кривац

Недостатак свести о стварним узроцима проблема који потресају Унију довео је до тога да је земљама ЕУ сада за све крив – Путин

10. Мигрантска криза

Више од милион људи ушло је у Европску унију током прошлог мигрантског таласа. То би се могло поновити почне ли Турска поново пуштати мигранте према ЕУ

Пуховски је још прошле године говорио о могућем развоју догађаја који би следили Брегзит – Трамп – Ле Пен. Тада је тој комбинацији давано десетак посто да би се могла остварити, но сада су већ остварене две трећине те донедавно незамисливе комбинације.

Није главни кривац за кризу Уније одлука британских бирача да напусте ЕУ. Улога Велике Британије, колико год она била велика, моћна и утицајна земља, у последње две десценије је релативно маргинална и Британци су у Европској унији више заступали ставове Вашингтона него што су конструктивно придоносили развијању заједничке полудржаве из које сада излазе. Разлози су знатно другачији, али и сложенији.

Пре свега, ту је дужничка криза и диктат штедње који су наметала финансијска тржишта, систем који становници Грчке и још неколико земаља југа Европске уније увелико памте по злу. Завршетком рецесије и господарске кризе учинак тих драконских мера нешто се слабије осети, но оно што је спроведено у Грчкој омрзло је већини Грка сам појам Европске уније и велико је питање како би бирачи реаговали да се данас онде одржава референдум о тзв. Грекгзиту.

Ту је и растућа неједнакост, све већи јаз између богатих и сиромашних, али и све веће смањивање средњег слоја у готово свим европским земљама.

Слика друштва сваке земље ЕУ појединачно као да је пренесена на саму Унију и утиче на поделу између богатог севера и сиромашног југа који трнутно егзистира као сировинска база и велико туристичко одмориште остале Европе, али не и као њен озбиљан трговинско-индустријски партнер.

Ту је и сада већ велика доминација Немачке у Унији која не одговара свим чланицама и која би се пасивизирањем Француске додатно појачала. Ту је уосталом и пререгулираност и масовна бирократија која прописује и тако безначајне ствари попут закривљености краставаца које фармери стављају на тржиште.

Посебан је проблем и недостатак визије куда би Европска унија требало да иде у следећем раздобљу као и недостатак стратешких циљева, својеврсно лутање без правог смера и компаса.

Један од проблема је и досадашње претерано ослањање на САД због којега је Европска унија увучена и у рат у Сирији, али и у трговинске санкције према Русији које највише штете управо европским земљама.

Требало би брзо детектовати све проблеме јер тренутно превладава мишљење да је за све лоше што се збива у Европској унији крив – Владимир Путин, наводи “Вечерњи лист”.