Прочитај ми чланакРусија не жели сарадњу са Европом, а ако европске земље желе да обезбеде мир и просперитет, морају да поставе јасне границе Москви, рекао је чешки председник Петр Павел у данас објављеном интервјуу за аустријски лист Дие Прессе.
Тензије између Русије и Европе су у сталном порасту откако је Москва покренула свеобухватну инвазију на Украјину у фебруару 2022. Према речима чешког председника, Русија и даље себе види као суперсилу која има право да диктира правила свима осталима. Подршка Европе Украјини је стога у њеном сопственом интересу, додао је он.
„Ако не успемо, то би могло да доведе до озбиљних компликација“
– Ако желимо да очувамо безбедност и просперитет у овом делу Европе, морамо да поставимо јасне границе Русији – рекао је Павел у интервјуу и додао: „Ако не успемо, то би могло да доведе до озбиљних компликација у будућности“.
Павел је рекао да се мир са Русијом не може постићи прихватањем њених циљева. Он је упозорио да Москва покушава да поврати моћ и утицај из доба Совјетског Савеза, додајући да неће бити миран партнер.
„Морамо се припремити за дугорочну конфронтацију“
Европа треба да се припреми за дугорочну конфронтацију са Русијом, сматра председник. Када се Москва буде понашала на конструктиван начин, требало би и Европа, али „ако Русија делује против наших интереса, ми морамо да се суочимо са тим. У супротном ће наш животни стил и наше вредности бити угрожени“, рекао је чешки председник.
Чешке власти су недавно завршиле истрагу о смртоносним експлозијама у складишту муниције на чешком тлу 2014. године, закључивши да иза саботаже стоје руски оперативци.
Према Павеловим речима, и даље постоји могућност да Русија схвати да не може да оствари војну победу у Украјини, што би могло да доведе до преговора.
Међутим, председник је рекао да је мало вероватно да би Кијев у догледно време успео да ослободи све своје окупиране територије.
Осим неуспешних преговора почетком 2022. године, током целог рата није било директних мировних преговора између Кијева и Москве. Русија није позвана на предстојећи јунски мировни самит у Швајцарској. Вадим Скибицки, заменик шефа украјинске војне обавештајне службе, рекао је да су мировни преговори могући најраније у другој половини 2025. године
