БРИТАНСКИ МОРНАРИ не желе више да гину за Америку

21:38 24.08.2015.

“Млади људи у Британији схватају да данас Британији недостаје независна одбрамбена политика и да углавном следе америчку спољну политику. То објашњава зашто Британци радије постају бескућници него америчке марионете.”, изјавио је истраживачки новинар Тони Гослинг.

Прошле године је дошло до драматичног “добровољног одлива” када је више од 5 процената целе морнарице потражило нове обале. Министар одбране је потрошио више од 5 милиона фунти на рекламе и објавио промотивни видео снимак како би заинтересовао младе Британце.

РТ: Према новом истраживању, млади људи у Британији нису вољни да се придруже краљевској морнарици јер не могу истовремено бити на друштвеним мрежама и испод воде у служби. Како Вам се то чини?

Тони Гослинг: То је чиста пропаганда. Проблем је што морнарица има озбиљан проблем са регрутовањем. Најтеже је ваздухопловству, војсци и другима да нађу младе људе. Они су у регрутној кризи. У мају је спроведено истраживање које је показало да регрутација брзо опада у морнарици. Четвртина већ жели да напусти морнарицу, што је највећи број икада.

Цела идеја да је то проблем (социјалне мреже) је због рекламног спина и протраћеног новца од такси на покушаје да се политичари и јавност убеде да се нешто друго дешава. Млади од 16 до 24 година које краљевска морнарица регрутује имају највећу стопу незапослености у последњих 20 година. Петнаест процената младих тих година је незапослено.

Помислили бисте да краљевска морнарица неће имати много проблема у регруотвању, али упркос укидању плаћања социјалног осигурања они и даље имају проблем. То нема везе са фејсбуком, то су пропаганде и лажи, бојим се, како би се политичари убедили да је то узрок. То није узрок уопште, проблем је деморалисаност.

РТ: Проблем се не јавља само код младих регрута, већ и специјалци желе да напусте морнарицу. Шта би по Вашем мишљењу британска влада, министарство одбране посебно, требало да уради да би побољшали ситуацију и привукли морнарицу људима?

ТГ: Јасно је да људи који служе овде (у британској морнарици) имају горе услове него други, према истраживањима. Приметио бих да је то зато што је морнарица једна од најопаснијих снага, чак и у мирнодопским временима, зато што се дужи временски период борави испод воде, далеко од куће. Узмимо за пример ваздухопловство, тамо имате контакт са људима на земљи када полећете. Слично је и са војском. Али са морнарицом ви сте заробљени у сред недођије.

Зато морате бити моралисани и имати добру атмосферу на бродовима. Мислим да се у морнарици и другим снагама ради промоција “да, господине” коју савитљиви људи користе како би увек имали исправан одговор за политичаре.

Такође је чињеница да млади људи нису глупи. Чак и ако су очајни да нађу посао, неће се придружити данас. Радије ће бити бескућници него умрети за Ујка Сема. Чињеница је да Британија нема независне оружане снаге. Оно што се дешава је борба за Америку а не за Британију. Узмите за пример Авганистан, Ирак и сада Украјину у којој тренирају Украјинце. То је парола САД. Зато су људи деморалисани. Постоји врло једноставан одговор за регрутацију: Британци морају да имају сопствену независну одбрамбену политику а не америчку нападачку. Британска независна одбрамбена политика мора поставити најбоље официре за лидере уместо марионета и видећете да ће се многи радо придружити таквој сили.

РТ: Недавно смо слушали о безбедносним проблемима са Тридент подморницама. Кртица је нагласила да опрема брода није радила добро Да ли је то знак да се британске оружане снаге не развијају на одговарајући начин?

ТГ: Тешко је рећи, али то је симптом зар не? Други пример је Вилијам Мекнили, који је у мају изјавио да се званични акт о тајнама користи као маска за некомпетентност и очигледан недостатак безбедности. То се дешава када промовишете погрешне људе; они једноставно не реагују на сигнале и знаке да нешто није у реду и уплашени су да кажу својим политчким господарима да нешто не ваља. Ефективно, орућане снаге се паралишу у Британији.

Под бројем један, они се понашају као средство америчке спољне политике а не британске одбрамбене политике, али и зато што се разни погрешни људи промовишу. На пример десило се нешто слично око 1900. у француској армији када се успешно парализовала француска армија промовисањем лоше врсте официра на водећа места армије. То је значило да је војска слала политичарима поруке које су они желели да чују али нису били ефектни као борбена снага и дефинитвно не као одбрамбена снага.

По мени је то врло очигледно. Морамо да потпуно променимо пут британске спољне политике о којој одлучује мала група људи повезана са краљевским Институтом за међународне односе у Лондону, који је приварни клуб, а одређује спољну политику каква њима одговара. И то углавном одређују велике мултинационалне компаније, укључујући америчке корпорације.

Дакле нама треба независна спољна политика и морамо вратити наш начин демократских права као земља и као политичари. Нека наши изабрани политичари одлучују шта је најбоље за све нас, а не приватне корпорације кроз групе попут Савета за спољне односе у Америци и краљевског Института за међународне послове овде у Лондону.