Прочитај ми чланакМосква -- Укидање или делимично ублажавање санкција против Русије ојачаће националну валуту и успорити инфлацију, али ће у исто време ограничити сарадњу с Кином.
Такође ће се смањити улагања у пољопривреду, сматрају руски аналитичари.
У тексту портала РБТХ, под насловом „Плусеви и минуси укидања санкција Русији“, наводи се да су, поред француског Сената који разматра резолуцију о постепеном укидању санкција против Русије, о могућем ублажавању санкција говорили и представници Мађарске и Италије.
Поред тога, у јулу 2016. на Међународном економском форуму у Санкт Петербургу учествоваће и председник Европске комисије Жан-Клод Јункер и италијански премијер Матео Ренци, а једна од тема њихове посете биће могуће ублажавање санкција, пише руски лист Комерсант.
У анализи портала РБТХ, направљеној на основу разговора са стручњацима, оцењује се да би укидање или делимично ублажавање санкција које су увеле западне земље Москви резултирало јачањем рубље, успоравањем инфлације, смањењем улагања у пољопривреду, али и потискивањем у други план сарадње с Кином, као и растом иностраног уместо домаћег туризма.
Подсећа се да је крајем 2014. године, под притиском спољнополитичке напетости, руска централна банка одлучила да пређе на слободан курс рубље са дотадашње праксе одређивања курса валутним коридором, који је сваки дан утврђивала централна банка.
После уласка Крима у састав Русије, инвеститори су почели да повлаче активе из земље што је резултирало невиђеним притиском на рубљу, а поред тога је притисак на руску валуту вршио и пад цена нафте. То је резултирало тиме падом вредности руске валуте у односу на амерички долар и евро за око 60 одсто.
„Уклањање или значајно ублажавање санкција довешће до јачања рубље због смањења геополитичких ризика“, сматра финансијски аналитичар инвестиционог холдинга Финам, Тимур Нигматулин.
С друге стране, пад рубље довео је до раста цена на увезену робу, а руски ембарго на увоз прехрамбених производа из Европе и САД изазвао је пораст потрошачких цена.
Први пут у много година инфлација у Русији је постала двоцифрена – у 2015. години износила је 12,9 одсто, чему су, како пише РБТХ, у значајној мери допринеле и узвратне санкције Русије, којима је у земљу био забрањен увоз прехрамбених производа из ЕУ, САД и Аустралије.
Повратак стране робе, у случају уиблажавања санкција, успориће раст цена, каже Тимур Нигматулин. Штавише, према његовим речима, после тога ће се повећати обим страних улагања у руско тржиште.
Према подацима Роштата, у мају ове године инфлација у Русији је износила 0,4 одсто, од почетка године 2,9 процената, а на годишњем нивоу 7,3 одсто, пише руска новинска агенција Тас с.
У анализи се констатује да је пад рубље и смањење увоза помогло руским фирмама да доведу у ред производњу у земљи – у оквиру тзв. програма супституције увоза. Први успех остварен је у пољопривреди. Захваљујући девалвацији, државној подршци и одласку конкурената из тржишног надметања, у 2015. је индустријска производња у овом сектору порасла за 3,0 одсто, док је у свим гранама руске индустрије пала за 2,7 процената.
У случају повратка страних произвођача конкуренција на руском пољопривредном тржишту нагло ће се повећати.
„Ефект на тржишта и привреду зависиће од тога када ће се спровести ове епохалне одлуке: уколико касније буду спроведене, утолико ће мање приметан бити позитиван ефекат за валуту и тржишта, и тим мање негативан учинак на производњу супституције увоза“, каже директор аналитичке фирме ТетаТрејдинг, Дмитриј Едерман.
У тексту се истиче да је руски бизнис дуго времена зависио првенствено од западних компанија, а да је увођење санкција за последицу имало нагло смањење обима сарадње, као и отказивање неких пројеката.
У случају отварања западних тржишта руске фирме ће се брзо вратити на тржишта западног капитала и сарадњи с америчким и европским партнерима, оцењује РБТХ и додаје да је индикативно то што је у мају 2016. руско Министарство финансија реализовало пласман еврообвезница, при чему су купци углавном из Велике Британије, а не из Азије, мада је управо због њиховог привлачења пласман био продужен за један дан.
На крају анализе, указује се на чињеницу да су геополитичке санкције и пад рубље довели до тога га да већина Руса (52 одсто) одмор планира да проведе у руским одмаралиштима, од којих је 15 одсто, притом, одабрало Крим, према подацима о раним резервацијама агенције Скајскенер.
У случају укидања санкција и јачања рубље Руси ће се највероватније вратити у европска одмаралишта, закључује се у тескту.
