(Дневно.хр)
Претње на Блиском истоку могле би довести до Трећег Светског рата!
Не мораш бити посебно видовит да би приметио катастрофу која нас очекује на првом скретању. Данас постоје догађаји у свету који чине страшни хаос. На Блиском истоку суочавамо се с пријетњама које воде у Трећи светски рат. САД се налазе пред ивицом економске катастрофе, у следећих месец дана могућ је банкрот, што значи да је судбина света запечаћена. У сваком случају, профитирати ће, а ко други него банкари .
ЦИА прошле је године организовала напад хемијским оружјем у Сирији, а исто је поновила ове године. Сваки од тих напада плански је осмишљен како би се осудио Асадов режим, а то би резултирало нападом на Сирију као одскочна даска за напад на Иран. Консолидација на Блиском истоку у зону слободне трговине основни је циљ банкара. Сирија и Иран су у великој мери ван контроле Банке за међународна поравнања, а једнако као што је био случај у Либији и Ираку. То једноставно средишњим банкарима није прихватљиво. Коначни исход бити ће Асадовог капитулација .
Руси, тачније Владимир Путин, у сарадњи са алтернативним медијима увелико су осујетили план Барака Обаме, барем привремено. Обамина администрација је поражена и осрамоћена. Сада се банкарске марионете очајнички хватају за нову игру која би променила развој догађаја у своју корист. ЦИА није успела у свом науму, због тога ће бити потребно учинити нешто далеко веће. Нешто је потребно на домаћем плану америчке владе, како би се придобила подршка народа за напад на Сирију и Иран, мождана крају и с Русијом и Кином. Хоће ли се поновити напад сличан као 9/11 ? Сумњамо како нећемо дуго чекати одговор на то питање.
Ушли смо у нови мјесец, период у којем нас очекују нова изненађења на светском нивоу. Догоди ли се нови масакр у школама САД – а, бомбашки напад на улицама већих градова, па можда и отмица авиона или нешто далеко страшније, знаћемо ко стоји у позадини таквих сценарија.
ФЕМА (Министарство државне сигурности) у великој мери припрема залихе воде и хране. У времену када се треба прогласити банкрот, истовремено се троше велики новци за набавку залиха хране и воде а ми се онда свакако морамо питати – због чега ?