Прочитај ми чланак
Док америчка војска на северу Ирака ваздушним нападима покушава да заустави напредовање џихадиста из групе Исламска држава Ирака и Леванта (ИСИЛ), у јавности се све чешће спомиње могуће проширење тих напада и на подручје Сирије.
Непријатељ мог непријатеља је мој пријатељ: Башар ал Асад
Управо је у Сирији ИСИЛ и израстао у импозантну силу, а у овој земљи је сместио и главни град свог самопроглашеног калифата. У међувремену, снаге сиријског председника Башара ал Асада последњих месеци нижу војне успехе и надомак су освајања Алепа, до непрепознатљивости разореног града који је пре рата био трговачко и индустријско средиште Сирије.
Алеп је својевремено био велики трофеј сиријских побуњеника, а данас је остао последње упориште оних умерених међу њима. Реч је о борцима Сиријске ослободилачке војске, коју је новцем и оружјем издашно опскрбљивао Запад, а сада се нашла у готово потпуном окружењу. Са три стране према Алепу надиру Асадове снаге, док четврту из позадине са североистока угрожавају исламисти из ИСИЛ-а, који су у већем делу Сирије из игре успели ида збаце и фронт ал-Нусре, службену подружницу Ал Каиде.
Спомиње се и сценаријо да ИСИЛ у Алеп доспе пре Асадових снага и преузме контролу над градом. Таква би варијанта могла знатно да повећа изгледе за проширење америчке интервенције на Сирију, а иронија судбине довела би Вашингтон у јавно или тајно савезништво са Асадом, који се због хемијског напада на околину Дамаска и сам прошле године умало нашао на удару САД-а, а Барак Обама већ годинама сасвим јасно инсистира на његовом одласку са власти као услов без којега Сирија нема будућности.
Према информацијама британског “Индепендента“, две супротстављене стране већ су почеле да комуницирају и Вашингтон је Асаду, припаднику шитског огранка ислама, наводно већ тајно доставио обавештајне податке о локацијама одакле делују џихадисти ИСИЛ-а, екстремно радикални сунити. Комуникација још увек није директна, наводно иде преко немачке обавештајне службе БНД.
Ипак, чак и ако дође до значајније сарадње Америке и Асада, мало је вероватно да ће, после три и по године крвавог грађанског рата и више од 190.000 изгубљених живота, две стране јавно почети да исказују међусобну љубав. Изгледније је да ће јавно чувати властите образе и могућу сарадњу сакривати испод стола.
(Вести)
