Прочитај ми чланак
Политички аналитичар Ден Глазебрук осврнуо се на актуелно стање у Сирији за време разговора за РТ, те истакао како се настоји Сирију под сваку цену да порази због чињенице да је она последња линија одбране према потпуној доминацији западних сила целом регијом.
Ден Глазебрук је политички аналитичар и новинар, редовно објављује текстове у британском листу Гардијан и другдје.
РТ: „Русија је још једном нагласила подршку према балансираном решењу по питању сиријског конфликта, зашто већи број држава не подржава ове предлоге из Москве?“
Дан Глазеброок: „То је јако добро питање. Заправо, Москва није једина која предлаже такво рјешење. Пре недељу дана у Дамаску, Савјет за Националну Координацију, главна организација која стоји иза мирних протеста у Сирији, одржала је сопствену конференцију на којој су обе сукобљене стране позване на прекид ватре. Критиковали су милитаризацију конфликта и државе које шаљу оружје побуњеницима.
Сада можемо да видимо како су милитанти, тренирани од стране Запада, на терену у Сирији одговорили на ово – одговорили су низом бомбашких напада током два дана у Дамаску.
Најважније чињеница да Запад не жели мирно решење овог конфликта. Желе дестабилизацију, то је њихов циљ. Не желе мирну резолуцију нити компромисе, јер који је њихов главни стратешки циљ? Уништити Сирију као функционалну независну државу, јер Сирија је тренутно део алијансе с Ираном и Хезболлахом. Хезболах се потврдио 2006 нанијевши пораз Израелу, Хезболах је једина организација која штити Палестинце од коначног „мировног плана“ према којем би Палестинци заувек живели у малим кантонима у мору израелских насеља – једини фактор који Израелу стоји на путу ка реализацији таквог плана је Хезболах, а организацију Хезболах наоружавају Сирија и Иран.
Насраллах, вођа Хезболаха, сам је рекао како је Сирија била кључна у погледу победе Хезболаха над Израелом 2006. Стога, Запад је одлучан да настави са овим ратом, да дестабилизује Сирију до те мере да више није у стању да игра улогу у подршци Палестинцима и да више не може да спречи израелске нападе на Либан или на Иран. Запад и Ционисти се надају како ће након рушења Сирије имати довољно простора за имплементацију овог коначног решења за Палестинце, уништење Јужног Либана и уништење Ирана. Сирија је задња линија одбране која то спречава. „
РТ: „Вашингтон сада даје додатних 45.000.000 УСД побуњеницима. Колико још дуго опозиција може наставити борбу без директне стране интервенције?“
Дан Глазеброок: „Морамо да престанемо говорити као да спољна интервенција већ не постоји. Директна интервенција већ је на снази – и била је много, много месеци. Имамо групе на терену које се називају ‘Слободна Сиријска Војска’, али имамо целе јединице које су састављене од Либијаца, Либанаца, људи из Јордана, Суадијске Арабије. Наоружани су и опремљени за борбу у камповима у Турској, тренирање проводе САС и ЦИА. Ако нам прошлогодишњи рат у Либији може да послужи као референца, онда су ови у Сирији већ сада под директним заповедништвом британских и америчких официра. Стога сматрам да се не може говорити како страна интервенција већ не постоји. Надаље, тих 45.000.000 само су врх ледењака, већина оружја пребацује се путем западних агената као што су Саудијска Арабија и Катар. Примера ради, само Британија прошле године испоручила је Саудијској Арабији оружје у вредности од 1,75 милијарде УСД и то исто оружје сада завршава у Сирији. САД и Британија тврде како испоручују само „не-смртоносну опрему“, као што су комуникациона опрема итд Но, оружје испоручују преко трећих страна .
РТ:Колико овај рат може да потраје?
То је добро питање. Ови побуњеници не могу стварно да победе, јер немају подршку нити од већине антирежимских група у земљи. Као што сам и напоменуо, већина унутрашње опозиције не подржава ФСА нити СНЦ. У два највећа града, Дамаск и Алепо, где живи већина становника Сирије, већина становништва је уз владу. Пре неколико недеља један официр ФСА-а је и сам то признао када је рекао: ‘Проблем који имамо у Алепо је то што 70% популације подупире Ассада’. И тако је увек и било, тако да не могу да победим без подршке народа. Нажалост, пошто и даље добијају велике количине оружја споља, могу и даље да наставе с дестабилизацијом. Због тога су у стању да настави рат још неко време. Но, то не значи да би на крају могли и да победе. „
