„Захтев за гласање у иностранству мора да се поднесе најкасније пет дана пре закључења бирачког списка. Ако се има у виду да се бирачки списак закључује 15 дана пре дана избора онда је 20-ак дана пре изборног дана последњи рок за пријаву за гласање у иностранству“, рекао је за Бету Павле Димитријевић из Центра за истраживање, транспарентност и одговорност (Црта).

Павле Димитријевић је истакао да сви људи који имају српско држављанство имају право да гласају, дакле и они који у иностранству бораве привремено, туристички или из других разлога.

„Наравно да је могуће да ако је неко отишао на летовање у том периоду, ако се пријави на време за гласање у иностранству, поштујући законске рокове, онда може да гласа“, рекао је.

Када је реч о држављанима Србије који живе у иностранству, дипломатско-конзуларна представништва Србије дужна су да их обавесте о роковима и процедури за гласање дан након расписивања избора, што чине најчешће путем својих веб страница.

Грађани захтев за гласање могу поднети директно амбасади Србије у иностранству или општинској, односно градској управи по месту последњег пребивалишта у Србији, а надлежни органи су дужни да га у најхитнијем року обраде и донесу решење о промени у бирачком списку.

„Та процедура некада траје неколико дана, некада дан, некада дуже. Наша је препорука свим бирачима да прате када ће бити расписани избори и да одмах по расписивању пишу амбасадама и одмах поднесу захтев управо да не би чекали последњи рок, јер се не зна у ком року ће им бити дозвољено да гласају у иностранству“, рекао је Димитријевић.

Димитријевић истиче да се на отварање бирачких места у иностранству примењују иста правила као и у Србији: за отварање бирачког места потребно је да се пријави најмање 100 бирача.

„Што већи број пријављених за гласање, то је већа вероватноћа да ће и сама дипломатско-конзуларна представништва отворити већи број бирачких места“, нагласио је он.

Димитријевић је додао да удаљеност места боравка од места гласања и претходна негативна искуства са организацијом гласања у иностранству могу утицати на излазност, али да је задатак дијаспоре да се на сопствену иницијативу информише и пријави што већи број бирача како би извршила притисак на дипломатско-конзуларно представништва да боље организују гласање.

Према његовим речима, искуство Црте показује да се уочи сваких избора све већи број удружења српских грађана у иностранству јавља са различитим питањима, што показује растућу заинтересованост дијаспоре за излазак на изборе.

Димитријевић истиче да је препорука Црте да пре свега Министарство спољних послова учини више напора у обавештавању грађана, и о процедури и роковима, и да евентуално успостави неку врсту кол центра за сва питања и одговоре у вези са гласањем у иностранству.

„Међутим, имајући у виду каква је реална ситуација, мислим да се не треба поуздати да ће информисање бирача у иностранству бити на неком вишем нивоу пред наредне изборе, па удружења наших људи који живе у иностранству и људи појединачно морају на сопствену иницијативу да буду максимално информисани шта се дешава у земљи. Таква је објективна ситуација“, додао је Димитријевић.