Тренутни број регистрованих незапослених лица на евиденцији НСЗ креће се од 370.000 до 380.000. Иако ова цифра звучи високо, важно је направити разлику између две кључне категорије које статистика прати:

Регистрована незапосленост – људи који се активно јављају бироу ради остваривања права на осигурање, субвенције или помоћ при запошљавању.

Анкетна стопа незапослености – према Анкети о радној снази (која се спроводи по међународним стандардима), стопа незапослености у Србији се стабилизовала на нивоу од око 9% до 9,5%.

Структура људи на бироу открива јасну слику о томе какве раднике тржиште (не)тражи.

Дефицитарна занимања су занатлија (електричар, заваривач, возач), ИТ стручњак или инжењер, на бироу се задржавате тек онолико колико је потребно да потпишете уговор.

Највећи број људи на евиденцији и даље чине лица са ниским квалификацијама (без средње школе) и профили за којима је потражња опала услед аутоматизације, попут административних радника општег смера.

Београд и Војводина и даље бележе рекордно ниску незапосленост, док су јужна и источна Србија предели где се на посао и даље чека знатно дуже.

Парадокс данашњег тржишта је да, упркос хиљадама људи на бироу, послодавци никада теже нису долазили до радника. Овај раскорак настаје због структурне незапослености – вештине које људи на евиденцији поседују често се не поклапају са потребама савремене привреде.

– Данас није проблем пронаћи било какав посао, већ пронаћи адекватно плаћен посао који одговара квалификацијама кандидата – наводе стручњаци за људске ресурсе.

Шта нас чека у наставку године? Очекује се да ће даља дигитализација и долазак страних инвестиција наставити да „топе“ број незапослених, али ће фокус државе морати да остане на преквалификацији.

За оне који су на бироу дуже од годину дана, кључ успеха више није само чекање позива од саветника, већ активно усвајање нових дигиталних и занатских вештина.