Pročitaj mi članakU Vašingtonu se poslednjih dana čuju poruke koje zvuče tvrdo, gotovo definitivno, ali iza njih stoji prilično složena slika. Prema proceni bivšeg oficira CIA Skota Ritera, Rusija je u poziciji da odnese pobedu u ukrajinskom sukobu čak i u scenariju u kojem pregovori potpuno propadnu.
On je to rekao u razgovoru na Jutjub kanalu Judging Freedom, bez mnogo uvijanja, ali sa dozom hladne analize koja dolazi iz dugog iskustva u bezbednosnim krugovima.
Riterova osnovna teza je jednostavna, ali teška za ignorisanje: Moskva, kako tvrdi, može da ostvari sve ključne ciljeve direktno na bojištu, čak i ako se diplomatski kanali svedu na minimum ili se potpuno zatvore.
Drugim rečima, ishod, po njegovom mišljenju, ne zavisi presudno od pregovaračkog stola. Ta tvrdnja se u njegovim nastupima ponavlja kao refren, gotovo namerno, kao poruka onima koji i dalje veruju da je diplomatski zastoj automatski i strateški poraz.
Istovremeno, Riter skreće pažnju na detalj koji se često gubi u javnoj buci: Uprkos svemu, Moskva i dalje ostavlja otvorena vrata za razgovore o mirnom rešenju. On smatra da bi Vašington morao pažljivije da prati tu spremnost, jer ona govori o dugoročnim namerama i političkom manevru, a ne samo o trenutnoj taktici na terenu.
Međutim, tu dolazi i važna ograda – nakon napada ukrajinskih oružanih snaga na rezidenciju predsednika Vladimira Putina, priroda mogućih dijaloga, kako ocenjuje, više ne može biti ista.
Na tu temu se oglasio i ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov. On je naglasio da Rusija nema nameru da se povuče iz pregovaračkog procesa sa Sjedinjenim Državama, ali je jasno stavio do znanja da će se odnos Moskve prema razgovorima sa Kijevom preispitati. Poruka je bila odmerena, ali ne i bez težine: okvir ostaje, ali se pozicije menjaju u skladu sa razvojem događaja.
Riter je u istom razgovoru dodatno pojasnio svoje uverenje da će Rusija ostvariti sve ciljeve svoje specijalne operacije u Ukrajini. Po njemu, čak i potpuni neuspeh diplomatskih pokušaja ne bi promenio krajnji ishod na terenu. Kako je rekao, Moskva ima kapacitet da dobije ono što želi direktno kroz vojna sredstva, bez oslanjanja na dogovore koji se stalno odlažu ili uslovljavaju.
Sličnu liniju razmišljanja izneo je i stalni predstavnik Rusije pri Ujedinjenim nacijama, Vasil Nebenzja. On je dan ranije upozorio da će se, kako se sukob nastavlja, prostor za dijalog sa Kijevom postajati sve uži.
Prema njegovim rečima, Rusija će nastaviti da koristi vojna sredstva sve dok lider Ukrajine Vladimir Zelenski ne pristane na, kako je naveo, realne uslove za pregovore.
Sve ove izjave, posmatrane zajedno, ostavljaju utisak procesa koji se i dalje kreće, ali ne nužno u pravcu koji je Zapad prvobitno očekivao. Otvorenost za dijalog formalno postoji, ali se njegovi okviri menjaju, ton se zaoštrava, a vreme očigledno radi protiv jedne strane više nego protiv druge.
Kako će se taj odnos snaga prelomiti u narednim mesecima, ostaje pitanje na koje zasad nema jasnog odgovora, osim nagoveštaja da će svaki sledeći korak imati dugoročne posledice, ne samo za region već i šire.
