Pročitaj mi članak

Studenti PMF-a iz NS zovu narod u pomoć, dekan i profesori hoće da prekinu blokade

0

Studenti u blokadi pozvali su jutros građane ispred Prirodno-matematičkog fakulteta (PMF) u Novom Sadu na prvu jutarnju kafu, u cilju očuvanja blokade, nakon što je uprava rekla da će u fakultetskoj zgradi biti održavane vežbe.

Декан ПМФ Срђан Рончевић рекао је за Н1 да су представници управе дошли испред тог факултета да виде ситуацију, да се потруде да све прође мирно и да се реши у академској атмосфери.

„На почетку свих протеста рекао сам да факултет није факултет без студената, али ни студенти нису студенти без факултета. Било смо у ситуацији да ће доћи до потпуног уништења факултета, и већинском одлуком наших органа, свих наставника, пре два месеца је донета одлука да се крене у наставу, то је подразумевало да се крене и са експерименталним вежбама“, рекао је Рончевић.

Рончевић је рекао да су позвали студенте на разговор „јер желе на мирољубив начин да реше проблем“. 

„Не можемо једну неправду да решавамо стварајући другу. Дошли смо у ситуацију да студенти ПМФ у Београду могу у својој згради да реализују експерименталне вежбе и испите, такође и у Нишу и у Крагујевцу. Једино у Новом Саду не могу, и тиме су наши студенти у неравноправном положају у односу на колеге из остатка Србије“, навео је он.

Казао је и да унутар самог ПМФ постоје смерови који немају вежбе и где ће студенти онлајн наставом моћи да стекну услов за излазак на испите и моћи ће да упишу годину, док колеге са експерименталним вежбама то неће моћи.

На питање како тумачи то што су се студенти повукли у зграду кад је дошао са професорима и зашто су тако реаговали, оценио је да је то њихов начин на који реагују.

„Од фебруару причамо студентима да се промени тактика, не циљеви, и ево месец је август, а тактика је и даље иста, а резултати нису баш најбољи. И онда долазите у ситуацију да ако од алата имате само чекић, вама сваки проблем личи на ексер“, навео је Рончевић.

Вртоглави напредак од 2017. године

Срђан Рончевић је рођен 1975. године у Бачкој Паланци, дипломирао је хемију на ПМФ-у у Новом Саду у години НАТО бомбардовања (1999.), магистрирао 2002, докторирао 2007. У звање редовног професора изабран је 2017. године, a за декана је постављен у октобру прошле године (2024).

Пре тога је био члан Националног савета за високо образовање (2022-2024), члан Савета Универзитета у Новом Саду (2019-2024), заменик председника Одбора за интегрисани истраживачки и уметнички рад и међународну сарадњу Сената Универзитета у Новом Саду (2015-2018), председник је Управног одбора ФОНДУНС-а од 2021. године, изабран је за продекана за науку, међународну сарадњу и развој ПМФ-а 2015 и то је био док није постао декан, помоћник директора Департмана за хемију, биохемију и заштиту животне средине (2010-2015), руководилац основних академских студија хемије – контрола квалитета и управљање животном средином је од 2013. године, руководилац за квалитет акредитоване Лабораторије за хемијска испитивања животне средине „Доцент др Милена Далмација“ био је у више наврата (2009-2012, 2014-2015), а шеф ове лабораторије (2017-18). Осим тога је и  члан Стручног савета за област природно-математичких наука Покрајинског секретаријата за науку и технолошки развој (2008-2018), члан Комисије KS H047 – Хемија  Института за стандардизацију Србије од 2012. године, члан Комисије за награде и јавна признања СХД је од 2021. године…

Декан каже да је „Управа донела одлуку“ да се блокаде на ПМФ-у прекину, а Управу чине уз њега и продекани: др Љубица Ивановић Бибић, др Данијела Рајтер Ћирић,  др Душан Мрђа из Бихаћа и др Михајла Ђан.

Да живимо у Швајцарској где буџетске установе морају да полажу рачуне народу који их издржава, знало би се тачно колико новца добијају чланови, шефови, руководиоци разних организација и тела уз редовне плате, али у Србији се буџеташи свима које познају жале да су им „плате мале“. Прећуткују да основна буџетска плата није исто што и укупна месечна примања (из буџета).

Izvor: N1, Srbin.info

Oznake: , , ,