Vest da je student FTN-a Bogdan stupio u štrajk glađu nakon produženja pritvora potresla je akademsku zajednicu i javnost, jer predstavlja jedan od najdrastičnijih vidova protesta protiv, kako studenti tvrde, nepravde i politički motivisanih procesa.
Богдан је ухапшен током студентских демонстрација у Новом Саду, у којима су студенти тражили већу аутономију универзитета, оставке појединих руководилаца, као и прекид репресивног деловања полиције према академској заједници. Његов притвор прво је одређен на месец дана, а потом продужен, што је изазвало огорчење и нови талас солидарности међу студентима.
Факултет техничких наука у Новом Саду већ недељама је у блокади. Студенти су поставили шаторе, организују зборове, трибине и протестне марше, а подршку су им пружили професори, грађани и поједина синдикална удружења. Блокада није само знак неслагања са појединачним поступцима власти, већ симбол отпора према ширем процесу урушавања универзитетске аутономије и гушења грађанских слобода.
У целу причу утиску додатну тежину даје и улога ректора Владана Ђокића, кога студенти и део јавности виде као симбол сервилности власти и човека који својим поступцима фактички уводи политичку контролу над Универзитетом у Београду и шире. Његово „наметање“ као кључног арбитра у универзитетским кризама довело је до тога да студенти повуку паралелу између политичке ситуације у држави и положаја академске заједнице.
Штрајк глађу који је започео Богдан доживљава се као крајње упозорење, чин којим се један студент одриче основног права на храну како би указао на неправду и алармирао јавност. Овакви кораци, по правилу, улазе у историју студентских и грађанских борби као моменти када појединци постају симболи отпора.