YOUTUBE POGLAVLJA:

00:00:00 Vučić u Njujorku i pitanje šta se krije iza puta u SAD
00:01:32 Brkićeve optužbe o kokainskim rutama, Dubaiju i vrhu režima
00:25:07 Goran Gogić, američki postupci i promena odnosa prema Srbima
00:29:17 Kosovo i Metohija, Tači, Haradinaj i strah od starih kadrova
00:51:06 Rubio i Lavrov, Crna Gora, pad SNS i mediji posle promene vlasti

BRKIĆ: VUČIĆ U NJUJORKU NIJE BIO GOST BELE KUĆE — IZA PUTA SE KRIJE STRAH OD ISTRAGA

Glavni i odgovorni urednik magazina „Tabloid” Milovan Brkić ocenio je da boravak Aleksandra Vučića u Njujorku, povodom 81. zasedanja Generalne skupštine Ujedinjenih nacija, ne treba predstavljati kao zvaničnu posetu američkoj administraciji. U intervjuu za „Srbin.info — kanal Centar” naglasio je da Vučić nije otputovao na poziv predsednika SAD Donalda Trampa, već kao predstavnik Srbije na multilateralnom skupu u sedištu UN.

Zvanična objava predsednika Srbije potvrđuje da je Vučić učestvovao u Generalnoj debati i imao niz razgovora sa stranim liderima i međunarodnim zvaničnicima, među kojima je bio i zamenik američkog državnog sekretara Kristofer Landau. U toj objavi nije naveden sastanak sa Trampom niti poseta Beloj kući. Brkić je, međutim, otišao mnogo dalje od kritike protokolarnog predstavljanja puta i izneo tvrdnju da Vučić u Njujorku pokušava da utvrdi sopstvenu političku i pravnu budućnost.

Prema Brkićevoj oceni, „slučaj Aleksandra Vučića” je posle četrnaest godina vlasti politički iscrpljen. On smatra da su pred predsednikom Srbije gubitak vlasti i mogućnost krivičnog gonjenja, zbog čega, kako tvrdi, pokušava da pregovara o garancijama, mogućem odlasku iz zemlje i zaštiti dela imovine.

„VRH REŽIMA JE POSTAO DEO GLOBALNOG POSLA SA KOKAINOM”

Centralna Brkićeva teza jeste da je vrh vlasti u Srbiji, predvođen Vučićem, tokom godina prerastao iz političkog sistema u međunarodnu kriminalnu mrežu. On je Vučića nazvao jednim od najmoćnijih narko-dilera na svetu i tvrdio da je režim razvio logistiku za kupovinu, transport i finansiranje velikih količina kokaina iz Latinske Amerike ka Evropi.

Kao političku i poslovnu vezu Brkić je označio Džordža Soroša i njegovog sina Aleksandra. Prema njegovoj verziji, saradnja Vučića sa porodicom Soroš nije bila ograničena na politički uticaj, nevladin sektor ili međunarodno lobiranje, već je obuhvatila i zaštitu mreže novca i kontakata.

Brkić je zatim tvrdio da je Nikolas Maduro, posle navodnog hapšenja i saslušanja pred sudom u Bruklinu, govorio o Vučićevoj ulozi u nameštanju izbora i kanalima za plaćanje kokaina preko venecuelanskih banaka. Naveo je da su u Venecuelu dolazili Ana Brnabić, Siniša Mali i Marko Đurić i da su, prema njegovim rečima, uspostavljani finansijski tokovi između „srpskog kartela” i dobavljača narkotika.

PROMENA RUTE: OD JUŽNE AMERIKE PREKO ZAPADNE AFRIKE DO EVROPE

Prema Brkiću, mreža je posle pojačanog nadzora klasičnih maršruta promenila pravac i počela da koristi afričke države sa izlazom na Atlantik. On je pomenuo Mauritaniju, Kongo i druge zemlje sa kojima je Srbija zaključivala sporazume o saradnji, tvrdeći da je robna razmena bila simbolična, dok su kompanije osnovane u tim državama služile za plaćanje dobavljača i prikrivanje stvarne namene transakcija.

Brkić tvrdi da su američka Agencija za borbu protiv droge, FBI i vojne službe pratile avione, brodove, finansijske tokove i iskrcavanje pošiljki na afričkim i evropskim obalama. Po njegovoj interpretaciji, istražitelji su namerno dopustili da deo operacija napreduje kako bi dokumentovali celu mrežu, a zatim su počela hapšenja i zaplene koje su, kako veruje, došle do ljudi bliskih Beogradu.

On je rekao da su kompanije koje su godinama ulagale u Srbiju počele da se povlače i da je time Vučić ostao bez dela finansijskih izvora. Kao glavno mesto na kojem je, prema njegovim tvrdnjama, držan novac označio je Ujedinjene Arapske Emirate i jednu banku u Dubaiju. Brkić je kazao da su evropske i američke službe počele da zamrzavaju račune i prate imovinu većeg broja lica iz Srbije.

ZAPLENE U LIBERIJI, PORTUGALIJI I ŠPANIJI

U delu intervjua o zapadnoafričkoj ruti Brkić je više puta pomešao Mauritaniju i Monroviju. Monrovija je glavni grad Liberije, a velika zaplena na koju se očigledno poziva dogodila se u blizini tog grada. Liberijske vlasti su u julu 2026. zaista saopštile da su zaplenile gotovo četiri tone kokaina i uhapsile dva strana državljanina, od kojih je jedan imao srpski pasoš.

Brkić je uhapšenog imenovao kao Srđana Seleša i tvrdio da je koristio diplomatski pasoš, da je priznao vezu sa Vučićem i da su na pakovanjima bili likovi predsednika Srbije, zastava i državni grb. Takođe je kazao da je u aferu bila uključena bivša predsednica Liberije i da je pokušala da pobegne.

Zatim je pomenuo hapšenje bivšeg srpskog fudbalera Uroša Miloševića u Portugaliji. Medijski izveštaji zaista su govorili o 1,5 tona kokaina i oružju u kamionu, kao i o široj operaciji protiv ćelije „Balkanskog kartela”. Brkić je, međutim, govorio o četiri tone i tvrdio da je Milošević bio blizak Danilu Vučiću i priznao da radi za predsednika Srbije.

Kao treći pravac označio je Španiju, gde je, prema njegovim rečima, zaplenjena droga vredna oko deset miliona dolara, a zatim su po nalogu suda u Njujorku blokirani računi 21 lica, mahom iz Srbije. On je tvrdio da je banka u Dubaiju služila za pranje novca i da su se posle zaplena pojačali pritisci na vrh vlasti u Srbiji i njegove partnere u Emiratima.

BRKIĆ TVRDI DA POSTOJI AMERIČKI PREDMET PROTIV VRHA SRPSKE VLASTI

Brkić je izneo tvrdnju da je američka velika porota potvrdila preliminarnu optužnicu u kojoj su, pored Madura, navedeni Aleksandar Vučić, Ana Brnabić, Siniša Mali, Marko Đurić i Nikola Selaković. On je kazao da se deo navodnog predmeta odnosi na izborne manipulacije, a drugi na više stotina tona narkotika i pranje novca.

Brkić je dodao da američko tužilaštvo, prema njegovim informacijama, raspolaže materijalom i za desetine drugih lica osumnjičenih za podmićivanje. Njegov zaključak je da se radi o širokoj mreži u kojoj se politički uticaj, finansiranje kampanja, lobiranje i narkotički novac međusobno dopunjuju.

Posebno je govorio o poslovanju preko Dubaija i izneo spekulaciju da bi postupci mogli pogoditi i visoke funkcionere Ujedinjenih Arapskih Emirata. Kratku posetu šeika Muhameda bin Zajeda Beogradu posle zaplena protumačio je kao pokušaj da Vučiću dostavi preostali novac za advokate i kauciju.

SLUČAJ GORANA GOGIĆA: STVARAN POSTUPAK, NEPOTVRĐENA POLITIČKA VEZA

Brkić je kao jedan od najvažnijih primera naveo bivšeg boksera Gorana Gogića. Američko Ministarstvo pravde je 2022. zaista objavilo da je Gogić, državljanin Crne Gore, optužen za organizovanje transporta više od 20 tona kokaina komercijalnim kontejnerskim brodovima. Kasnija saopštenja američkog tužilaštva govorila su o postupku u Bruklinu i pokušaju podmićivanja porotnika uoči suđenja.

Brkić je tvrdio da je Gogić bio Vučićev prijatelj, da je posle dolaska SNS na vlast dobio pasoš i otišao u inostranstvo, kao i da dugo trajanje američkog procesa znači da istražitelji pokušavaju da dođu do organizatora iznad njega.

On je rekao da je godinama pisao američkim kongresmenima i pitao zašto čovek optužen za desetine tona kokaina još nije izveden pred sud. Odgovor koji je, prema sopstvenim rečima, dobio bio je da američke institucije moraju da prikupe materijalne dokaze i istraže celu pojavu, a ne samo jednog pojedinca. Iz toga je izveo zaključak da se predmet širi i da bi Gogić mogao da postane svedok ili saoptuženi u većem postupku.

OD TADIĆA DO KLINTONOVIH: BRKIĆEVA ISTORIJA POLITIČKOG PODMIĆIVANJA

Urednik „Tabloida” zatim je povezao sadašnje događaje sa ranijim pokušajima vlasti u Beogradu da kupuju uticaj u Vašingtonu. Tvrdio je da je Boris Tadić preko tadašnjeg ambasadora Vladimira Petrovića usmerio 50 miliona dolara ka srpskoj zajednici i donatorima Baraka Obame tokom unutarstranačke trke sa Hilari Klinton.

Prema Brkićevoj verziji, sumnjive uplate u gotovini izazvale su istragu i bes Hilari Klinton, pa je Tadić kasnije izgubio podršku Zapada i bio prinuđen na prevremene izbore. On je kao znak unapred poznatog ishoda pomenuo ranu čestitku iz Brisela Tomislavu Nikoliću, ali nije pokazao američki istražni dokument koji bi Tadićev pad neposredno povezao sa navodnim finansiranjem Obame.

Za Vučića je kazao da je nastavio istu praksu, ali preko fondacije Klintonovih i drugih kanala. Pomenuo je više od dva miliona dolara donacija i podsetio na Vučićevo javno priznanje da je podržavao Hilari Klinton, koja je 2016. izgubila od Trampa. Brkić to vidi kao primer hronično loše geopolitičke procene predsednika Srbije i njegove dugogodišnje vezanosti za američke demokrate, Bajdenov krug i Aleksandra Soroša.

OPTUŽBE ZA PODMIĆIVANJE AMERIČKIH DIPLOMATA I LOBISTA

Brkić je tvrdio da je Vučić pokušavao da novcem ili poslovnim pogodnostima pridobije američke ambasadore, diplomate i ljude bliske različitim administracijama. Imenovao je Entonija Godfrija i Kristofera Hila, za kojeg je izneo optužbu da je primao milionske iznose. Za Kajla Skota rekao je da, prema njegovim informacijama, nije uzimao novac, eventualno sitnije protokolarne poklone.

Govorio je i o Gabrijelu Eskobaru, tvrdeći da mu je Vučić preko posrednika namestio aferu sa lobističkom advokatskom kancelarijom kako bi ga udaljio sa položaja. Po Brkiću, Eskobar je bio važan svedok odnosa američkih diplomata i vlasti u Beogradu, pa je njegova diskreditacija odgovarala režimu.

Kao posebno spornu operaciju naveo je pokušaj da se prostor Generalštaba u Beogradu ustupi poslovnom krugu povezanom sa porodicom Donalda Trampa. Brkić je ocenio da je obećanje velikog profita Trampovom zetu i sinu izazvalo reakciju Kongresa i Senata, nakon čega su investitori odustali. Tvrdio je i da se protiv Nikole Selakovića zbog tog posla vodi postupak, ali nije naveo instituciju, broj predmeta ili procesni status.

KAMIONI, AMFETAMIN I KOMPANIJE U SAD

Sledeći deo Brkićevog izlaganja odnosio se na transportne kompanije koje su osnivali ljudi iz Srbije u Sjedinjenim Državama. On je tvrdio da su hiljade kamiona korišćene za prevoz prekursora i amfetamina iz Meksika, kao i da su stotine vozača iz Srbije dovođene pod nepovoljnim ili prevarnim uslovima.

Prema njegovim rečima, firme su posle nekoliko meseci gašene, a isti kamioni prebacivani u nova pravna lica, čime su izbegavane obaveze prema radnicima i poveriocima. Naveo je veliki broj krivičnih i parničnih postupaka u SAD i ocenio da je taj model godinama opstajao zahvaljujući korupciji i političkoj zaštiti.

Brkić je zaključio da je novac iz takvih poslova korišćen za lobiranje među kongresmenima i senatorima. Tvrdio je da je Marko Brnović izgubio nominaciju za američkog ambasadora u Srbiji pošto je jedan čovek blizak Vučiću uplatio novac njegovoj supruzi. Brkić je čak povezao Brnovićevu kasniju smrt sa stresom zbog povučene nominacije, ali je to izneo kao ličnu ocenu.

„SAD NEĆE POSLATI AMBASADORA DOK OVA GRUPA NE ODE”

Odsustvo novog američkog ambasadora u Beogradu Brkić tumači kao namernu političku poruku. Prema njegovoj tvrdnji, Trampova administracija vlast u Srbiji posmatra kao „opasnu grupu” i ne želi da šalje ambasadora dok ne dođe do promene. Ni za navodni Trampov citat nije naveo javni snimak ili saopštenje.

Istovremeno, Brkić veruje da se položaj Srba u Vašingtonu popravlja. Kao veoma važan događaj naveo je razgovor člana Predsedništva BiH Željke Cvijanović sa šeficom kabineta Bele kuće Suzi Vajls, koju smatra jednom od najmoćnijih operativnih ličnosti u Trampovom okruženju.

Tvrdio je i da je Milorad Dodik američkim istražiteljima dao iskaze o novcu koji je iz Banjaluke nošen u Brisel i o licima koja su podmićivana. Brkić je time objasnio ublažavanje pritiska na rukovodstvo Republike Srpske i promene u odnosu Vašingtona prema Kristijanu Šmitu. Njegova ocena je da američki sistem deluje sporo, ali da, kada prikupi dokaze, ne odustaje od predmeta.

KOSOVO I METOHIJA: REZOLUCIJA 1244 I OPTUŽBA DA JE VUČIĆ PREDAO INSTITUCIJE

Brkić je rekao da u Vašingtonu ponovo dobija na značaju Rezolucija 1244 Saveta bezbednosti UN, koju vidi kao prepreku za trajno nametanje samoproglašene nezavisnosti Kosova. Kosovo i Metohija su sastavni deo Srbije koji se trenutno nalazi pod okupacijom albanskih separatista, a Brkić smatra da je dosadašnja zapadna politika počela da se sudara sa sopstvenim ekonomskim i bezbednosnim posledicama.

On je govorio o interesima američkih, nemačkih i turskih krugova na okupiranoj teritoriji, pominjući rudnike, banke, velike sisteme i bazu Bondstil. Pri tome je izneo niz ocena o nesposobnosti privrede koju kontrolišu privremene prištinske institucije, kao i tvrdnje o ličnoj imovini Aljbina Kurtija i političkim dogovorima u koje je bio uključen Ričard Grenel.

Najtežu političku optužbu Brkić je formulisao tvrdnjom da je Vučić za novac „prodao Kosovo”. Rekao je da su predstavnici Srpske liste, tužioci, sudije, lekari i direktori napustili privremene institucije, a srpski policajci Kosovsku policiju, po nalogu iz Beograda. Prema njemu, tim potezom su Srbi ostali bez institucionalne zaštite, posle čega su usledila hapšenja i još veći pritisak albanskih separatista.

TAČI, HARADINAJ I BRKIĆEVA VERZIJA HAŠKIH POSTUPAKA

Brkić je tvrdio da je Vučić finansirao lobiranje i odbranu Hašima Tačija i da je očekivao malu kaznu ili oslobađanje. Naveo je da su i Vučić i Marko Đurić javno nastupali kao Tačijevi branioci i da ih je iznenadila visoka kazna. On je presudu predstavio kao dokaz da se međunarodni odnosi menjaju i da politički dogovori više ne mogu da zaustave postupke.

Znatan deo intervjua posvetio je priči o saslušanju Ramuša Haradinaja. Prema njegovoj verziji, tužioci su došli do ratnog dnevnika sa podacima o stotinama ubijenih ljudi, a zaštićeni svedoci za koje se mislilo da su mrtvi pojavili su se živi preko video-veze. Brkić je tokom priče više puta mešao imena Tačija i Haradinaja, a nije naveo zapisnik, datum saslušanja ili javno dostupan sudski dokument.

On je ocenio da je Haradinaj izbegao optužnicu zbog uticaja nemačke obaveštajne službe BND, dok je Tači izgubio zaštitu posle sukoba sa nemačkim operativcima i izručenja turskih opozicionara Ankari. Po Brkiću, zapadne službe su godinama čuvale svedoke i dokumenta kako bi ih upotrebile u trenutku kada politička zaštita bivših komandanata OVK prestane.

STRAH OD STARIH KADROVA NA STUDENTSKOJ LISTI

Brkić je podržao potrebu smene vlasti, ali je izrazio bojazan da bi na studentsku listu mogli da uđu ljudi iz starog rukovodstva Demokratske stranke. Kao primer izdvojio je Bojana Pajtića, kojeg je „Tabloid” ranije optuživao za zloupotrebe u Vojvodini i poslove preko Metals banke.

Tvrdio je da su krediti u velikim iznosima davani povezanim firmama, koje su potom odlazile u stečaj, dok su dugovi ostajali banci. Brkić je naglasio da su njegove novine te tekstove zasnivale na dokumentima i da je u sudskim sporovima uspevao da odbrani objavljene navode. Izostanak tužbe pojedinih prozvanih lica tumači kao znak da nisu mogla da ospore dokumentaciju.

On je podsetio i na lični razgovor sa Borisom Tadićem posle njegovog dolaska na mesto predsednika. Kaže da ga je upozoravao da ne može da vodi državu oslanjajući se na mlade saradnike bez iskustva i međunarodne težine. Kao ljude koji su, po njemu, kasnije okrenuli leđa Tadiću naveo je Dragana Đilasa, Gorana Vesića, Vuka Jeremića, Bojana Pajtića i druge iz tadašnjeg vrha DS.

Brkićeva poruka studentima jeste da smena Vučića ne sme da postane povratak kadrova koji su prethodno stvorili koruptivni model. On smatra da su mnogi ljudi iz bivše vlasti prešli kod SNS i nastavili iste poslove, zbog čega nova politička opcija mora da proveri biografije kandidata i spreči ulazak „trojanskih konja”.

TVRDNJA O LAŽNOM PASOŠU I NEDOZVOLJENOM FINANSIRANJU TRAMPOVE KAMPANJE

Brkić je izneo i tvrdnju da je Vučić ranije sa lažnim pasošem ušao na Trampovo imanje i preko kompanije registrovane u SAD uplatio dva miliona dolara za prikupljanje sredstava republikancima.

Prema njemu, američki zakon zabranjuje stranom državljaninu da na taj način finansira kampanju, pa je Vučić morao hitno da napusti SAD. On je kazao da je Suzi Vajls upozorila Vučićevu savetnicu Suzanu Vasiljević da imaju pola sata da odu iz zemlje.

RUBIO I LAVROV: BRKIĆ NE VERUJE U JEDNOSTAVNU „PODELU SRBIJE”

Povodom razgovora američkog državnog sekretara Marka Rubija i ruskog ministra spoljnih poslova Sergeja Lavrova, voditelj je postavio pitanje o mogućoj podeli interesnih sfera. Brkić je ocenio da Srbija verovatno nije bila neposredna tema takvog dogovora, jer je okružena državama koje su članice NATO i Evropske unije i ne može jednostavno biti „poklonjena” Rusiji.

Ipak, smatra da su američke i ruske službe razgovarale o globalnim narkotičkim mrežama. Tvrdio je da je direktor CIA posle velikih zaplena i udara na dubajske finansijske tokove razgovarao sa ruskim kolegama, uz poruku da karteli raspolažu ogromnim novcem, naoružanim grupama i kapacitetom da ugrožavaju ljude širom Evrope.

Prema njegovoj verziji, ruska strana je odgovorila da, ukoliko postoje dokazi, osumnjičeni treba da odgovaraju. Brkić time želi da pokaže da Vučić više ne može da računa na bezuslovnu zaštitu ni Istoka ni Zapada, jer je, po njegovoj oceni, postao bezbednosni teret za sve velike sile.

MILO ĐUKANOVIĆ I BALKANSKE NARKO-MREŽE

Govoreći o Crnoj Gori, Brkić je odbacio mogućnost povratka Mila Đukanovića na vlast. Smatra da je njegova partija razbijena, ključni ljudi procesuirani i da više nije moguće obnoviti isti sistem. Istovremeno, tvrdi da su narko-mreže iz Crne Gore, Albanije i sa okupiranog Kosova i Metohije godinama bile povezane sa rutama ka Italiji i ostatku Evrope.

Kao dokaz dubine tog sistema naveo je izjave bivšeg specijalnog tužioca Milivoja Katnića, koje je protumačio kao priznanje da su državne strukture propuštale narkotike jer se deo ekonomije oslanjao na taj novac. Ispričao je i slučaj neuspelog hapšenja Ivana Delića, tvrdeći da je osumnjičeni unapred upozoren i napustio mesto pre dolaska policije.

Brkić očekuje da će balkanske rute biti razbijene u talasima hapšenja. Ne veruje da će kriminalne grupe pokušati da oružjem brane Vučića, jer smatra da su njihovi pripadnici pre svega zainteresovani za sopstvenu imovinu i opstanak. Po njemu, novu vlast neće dovesti strani centri da bi učinili uslugu građanima Srbije, već da bi uklonili mrežu koja je postala pretnja regionu i Evropi.

„NOVA VLAST MOŽE BITI ZAVISNA, ALI NEĆE IMATI MOĆ OVOG REŽIMA”

Brkić ne isključuje da će i vlast posle SNS biti pod snažnim stranim uticajem. Ipak, očekuje da neće raspolagati istim novcem, medijima, kriminalnim strukturama i međunarodnim vezama koje su, prema njemu, omogućile sadašnjem režimu da postane opasan po region.

Izneo je brojke o desetinama milijardera, desetinama hiljada milionera i hiljadama smrtnih slučajeva tokom Vučićeve vladavine, ali za te podatke nije naveo statistički izvor. Podsetio je na poplave u Obrenovcu 2014. i tvrdio da je stvarni broj žrtava prikrivan, a građani koji su na društvenim mrežama postavljali pitanja privođeni.

Za posledice poplava okrivio je tadašnjeg gradonačelnika Beograda Sinišu Malog i predsednika opštine Obrenovac Miroslava Čučkovića, tvrdeći da nisu blagovremeno upozorili stanovništvo. Pomenuo je i druge nerešene smrti i afere kao dokaz da u Srbiji za vreme sadašnje vlasti nije postojala stvarna institucionalna odgovornost.

BEKSTVO, NOVAC U AZIJI I KRAJ SNS

Na pitanje da li bi najviši funkcioneri mogli da pobegnu, Brkić je odgovorio da su ključna lica već identifikovana i pod nadzorom i da za njih nema bezbednog utočišta. Tvrdio je da deo novca pokušavaju da prebace u Vijetnam i druge azijske zemlje, ali ne veruje da će im to obezbediti trajnu zaštitu.

On prognozira pad i raspad SNS, kao i politički nestanak Dragana Đilasa i drugih ljudi koje naziva Vučićevim „trojanskim konjima”. Za preuzimanje države, međutim, nije dovoljna pobeda na izborima: procenjuje da je potrebno oko 50.000 novih, stručnih i proverenih ljudi koji bi zamenili rukovodstvo opština, upravne odbore, direktore javnih i komunalnih preduzeća, Pošte, Telekoma i drugih sistema.

MEDIJI POSLE SMENE VLASTI: REVIZIJA VLASNIŠTVA I JAVNA SUĐENJA

Završni deo intervjua Brkić je posvetio medijima. Njegov stav je da se propagandni sistem mora demontirati u prvim danima posle promene vlasti, jer će u suprotnom isti centri brzo preuzeti nove političare, kao što se, po njemu, dogodilo posle 5. oktobra 2000. godine.

On predlaže da Državna revizorska institucija i drugi nadležni organi odmah utvrde ko je stvarni vlasnik televizija i novina koje su finansirane novcem Telekoma Srbija. Pomenuo je „Informer”, televizije „Kurir” i „Blic”, Pink i druge medije, tražeći da se sporni ugovori objave, finansiranje obustavi, a odgovorna lica ispitaju pred sudom.

Brkić je imenovao Dragana J. Vučićevića, Milomira Marića, Željka Mitrovića i više televizijskih voditelja kao ljude čiju bi ulogu u propagandnom sistemu trebalo istražiti. On je govorio i o zatvorskim kaznama, ali je na kraju naglasio da postupci moraju biti vođeni strogo po zakonu, javno i uz pravo svakog optuženog da se brani.

Kada je voditelj otvorio pitanje uračunljivosti pojedinih propagandista, Brkić je rekao da o tome ne mogu odlučivati novinari ili političari, već isključivo komisija sudskih veštaka tokom postupka. Ako bi se utvrdila neuračunljivost, sud bi mogao da izrekne meru lečenja u odgovarajućoj ustanovi. Izričito je odbacio smrtnu kaznu i prihvatio formulaciju da nikome ne treba „crtati metu”.

Oblast posle smene vlasti	Brkićev predlog	Cilj koji navodi
Državna uprava	Zamena kompromitovanih rukovodilaca i formiranje korpusa od oko 50.000 ljudi	Sprečiti opstanak stare mreže ispod novog političkog vrha
Javna preduzeća	Hitne promene u Telekomu, Pošti i komunalnim sistemima	Zaustaviti finansiranje partijske i medijske infrastrukture
Mediji	Revizija vlasništva, ugovora, poreskih dugova i tokova novca	Razdvojiti privatno novinarstvo od sistema plaćene propagande
Krivični postupci	Javna suđenja, pravo na odbranu i odluke isključivo na osnovu zakona	Izbeći osvetu i uspostaviti ličnu odgovornost
Studentska lista	Provera biografija i sprečavanje ulaska starih stranačkih kadrova	Sačuvati promenu od „trojanskih konja” bivše i sadašnje vlasti

„NE SUDITI NOVINARSTVU, VEĆ KRŠENJU ZAKONA”

Na pitanje da li bi medijski akteri odgovarali zato što su radili za različite političke i poslovne centre, Brkić je napravio razliku između izvora finansiranja i konkretnog nezakonitog postupanja. Njegova poruka je da niko ne sme biti gonjen samo zato što je radio za određenog vlasnika, fondaciju ili stranku, već za dokazano učešće u organizovanoj kriminalnoj grupi, protivzakonitoj propagandi, prikrivanju krivičnih dela ili drugim kažnjivim radnjama.

On je ocenio da bi javno suđenje bilo važno i zato što bi optuženi mogli da objasne ko im je davao naloge, ko ih je plaćao i kako je funkcionisao lanac uređivačke i političke kontrole. Tako bi, smatra Brkić, javnost dobila ne samo kazne za pojedince već i sliku celog mehanizma kojim je režim upravljao medijima.

Intervju je završen pozivom gledaocima da čitaju magazin „Tabloid”, koji trenutno izlazi na internetu. Voditelj Dejan Petar Zlatanović podsetio je da je taj list tokom 23 godine otvarao brojne afere i izrazio nadu da će ponovo biti omogućeno njegovo štampano izdanje.

Izvor: Srbin.info / Centar
Autor: Dejan Petar Zlatanović