Šta možeš u Srbiji sa 1,5 milion dinara? Ne samo da organizuješ koktel u opštini za odabrane povodom dana te iste lokalne samouprave, već, kako smatra Vlada Srbije, možeš da napraviš novu kuću umesto one koja je ovog meseca izgorela u požaru!
Ово није почетак вица, нити је уопште тема за шалу, али говори довољно о томе да власт сматра грађане ове државе неуким, наивнима, упркос томе што је председник Србије недавно рекао „да ће најбоље проћи они којима су куће скроз изгореле“!
Реалност је међутим, другачија, па они у владајућој гарнитури могу да троше народне паре, без икакве потребе, на иће и пиће, а када треба помоћи том истом народу чија имовина је, несумњиво страдала и грешком државе, новца нема. Или се дели на кашичицу.
У тој Влади седе и неки вајни економисти, имају саветнике, неке вајне инжењере разних профила, па и грађевинских, па да ли неко од њих има везе са реалношћу и зна колико заиста треба пара оном пољопривреднику из рецимо села, Трнава код Куршумлије коме је дом однела ватрена стихија?
Немају! Јер да имају, знали би да градња куће, по квадрату, тренутно кошта од 800 евра па навише, па са тих 1,5 милиона динара, можда би могли да изграде неких 16 квадратних метара. Кухињица, или купатило, наравно без опремања.
Ако би се неко од пољопривредника којим случајем решио да уместо градње куће узме или купи ону монтажну, прошао би мало боље, могао би да добије 20-так квадрата, јер је цена по квадрату монтажне куће, по принципу „кључ у руке“ од 600 евра па навише.
Властодршци не знају да су ти пољопривредници имали домове површине по 200, 300 квадрата, помоћне објекте, пољопривредне машине. У то су улагали сваки муком зарађени динар. И нису желели да оду са огњишта и напусте имања упркос томе што их је власт, ни сами не знају колико пута преварила за новац, за откуп млека, жита, кукуруза…
Ти исти властодршци који су ко зна којим парама купили станове од више од сто квадратних метара или виле површине неколико стотина метара квадратних, наравно да о томе – не знају ништа. Не знају колико кошта ни реновирање тих њихових тек обновљених некретнина, јер све се то плаћа од народних пара, па не брину!
Не знају колико кошта ангажовање багера које се плаћа по сату, колико је скочила цена греда или гвожђа, колико наплаћују само мајстори за покривање крова! Да било шта зна о томе, Влада не би пољопривреднику коме су изгореле кућа, помоћне зграде, стока, усеви, пољопривредне машине, понудила помоћ од 1,5 динара! Плус у натури за грла и усеви!
А тих 1,5 милион динара и помоћ у натури могу да добију само ако се ослоне на помоћ државе. Ако се пољопривредник усуди да прими неку помоћ са стране, донацију новчану или у материјалу, држава му неће дати тих 1,5 милиона динара. Шта има неко њему да помаже кад има овако јаку државу, економског тигра који брине о његовом имању и крову над главом, па макар то испод крова било површине мање од 20 квадрата!