Javni beležnici, sudovi i izvršitelji najmanje deset dana ne dostavljaju predmete Republičkom geodetskom zavodu. Da postoji problem u funkcionisanju Pravosudnog informacionog sistema Ministarstva pravde, obelodanio je upravo RGZ na svom sajtu još 15. jula. Detalje ne navode, a Ministarstvo pravde ne odgovara na pitanja N1.

Републички геодетски завод обавештава јавност да је, услед застоја у функционисању Правосудног информационог система Министарства правде, тренутно обустављен пријем предмета који се достављају РГЗ-у путем тог система, објавио је РГЗ на свом сајту у уторак 15. јула.

„Ова ситуација се односи на предмете које шаљу јавни бележници, судови и јавни извршитељи, а које РГЗ прима електронским путем“, појаснио је РГЗ и навео да ће пријем предмета поново бити успостављен „одмах по нормализацији рада правосудног информационог система“.

О којим предметима је реч?

Редакција портала Н1 упутила је у среду, 23. јула, питања и Републичком геодетском заводу, и Министарству правде с обзиром да је Правосудни информациони систем у оквиру тог министарства.

Из РГЗ-а смо одговор добили одмах – да Правосудни информациони систем није у њиховој надлежности.

„Захваљујемо на интересовању. Републички геодетски завод не може да се изјашњава о последицама изазваним застојем у функционисању Правосудног информационог система, јер је у питању систем у надлежности Министарства правде. За сва питања у вези са узроцима, обимом и последицама овог застоја, укључујући и утицај на достављање и обраду предмета од стране нотара, судова и јавних извршитеља, молимо да се обратите надлежном Министарству правде као одговорној институцији за функционисање наведеног система“, речено нам је у РГЗ.

На одговоре надлежног министарства, међутим – још чекамо.

Шта су рекли ревизори: Застарели рачунари

Рад Правосудног информационог система био је протеклих година „мета“ контроле и Државне ревизорске институције.

ДРИ је, наиме, 2023. године објавила Извештај о ревизији сврсисходности пословања „Информациони системи у правосуђу“.

Иако су ревизори навели да је Правосудни информациони систем (ПИС) „прави пример тога како дигитализација може довести до ефикаснијег рада и значајних уштеда“, које су се мериле милијардама динара, указали су да је „неопходно усавршавати и све друге компоненте информационих система“.

„Проблеми који су идентификовани у досадашњем периоду коришћења информационих система у правосуђу су: застарели рачунари и небезбедни оперативни системи, информациона безбедност није на неопходном нивоу јер није организационо и нормативно уређена, није обезбеђен континуитет пословања у ванредним околностима и у случају раскида сарадње са пружаоцима услуга, пружалац услуге има приступ продукционој бази, обрада података о личности није уређена тако да су јасно разграничене улоге Министарства правде, судова и пружалаца услуга“, навео је ДРИ у свом извештају.

Иначе, како се наводи у извештају, преко Правосудног информационог система (ПИС) сви судови, јавна тужилаштва, јавни бележници и јавни извршитељи могу електронским путем да провере податке из:

– Централног регистра обавезног социјалног осигурања (подаци о обавезном социјалном осигурању које послодавац плаћа за одређени временски период);

– Прекршајне евиденције (осуђујуће пресуде);

– Управе за извршење кривичних санкција (да ли особа издржава казну у затвору);

– Министарства унутрашњих послова (подаци о пребивалишту и историји боравка, казнена евиденција);

– Матичне књиге (подаци из матичних књига рођених, умрлих, венчаних);

– Агенције за привредне субјекте (подаци о физичким и правним лицима која су повезана са компанијама и историја њихових функција);

– Републичког геодетског завода (подаци о томе да ли неко поседује некретнину на територији РС и коју);

– Судова опште надлежности (Регистар лица лишених родитељског права, Регистар лица учесника у поступку);

– Фонда пензијског и инвалидског осигурања (Подаци о исплаћеним пензијама, накнадама за помоћ и негу и накнадама за физичко оштећење);

– Регистра трансакција некретнинама који садрже податке о нотарским записима и солемнизацији уговора о промету некретнина, податке о јавним бележницима који су спровели поступак, податке о судовима који врше проверу уписа у Регистар;

– Народне банке Србије (Јединствени регистар рачуна правних лица и предузетника и Регистар извршних дужника) и

– Пореске управе Србије.

Izvor: n1

Oznake: katastar, Republički Geodetski Zavod