Svi vlasnici nelegalnih i neupisanih objekata trebalo bi da podnesu prijavu Agenciji za prostorno planiranje i urbanizam Srbije jer može neko drugi da se prijavi i upiše kao vlasnik, ako postoji "konkurencija" prava na istoj nepokretnosti, izjavila je danas advokat Gordana Mihailović.

„Zakon o posebnim uslovima za evidentiranje i upis prava na nepokretnostima ne definiše uslove i kriterijume na osnovu kojih će Agencija utvrditi da je lice koje se prijavilo za neku nepokretnost i njen vlasnik“, rekla je Mihailović za Betu.

Prijavljivanje 4,8 miliona nelegalnih objekata po novom Zakonu o posebnim uslovima za evidentiranje i upis prava svojine na nepokretnosti počelo je 8. decembra i trajaće 60 dana.

Država, kako je navela Mihailović, ima nameru da sve nelegalne objekte uknjiži i na tim objektima upiše vlasnika, pa na evidentiranim objektima na kojima niko nije prijavio vlasništvo iz neobaveštenosti, neznanja, ili zbog siromaštva, država će upisati vlasnika parcele na kojoj je objekat podignut, kao vlasnika i objekta, ali može upisati i sebe kao vlasnika i na ovaj način oduzeti nečiji dom.

Po dosadašnjim zakonskim rešenjima postupaklegalizacije se, prema njenim rečima, pokretao po prijavi graditelja nelegalnih objekata, a po Zakonu o posebnim uslovima za evidentiranje i upis prava na nepokretnostima postupak pokreće država koja prvo evidentira digitalnim putem sve nelegalne nepokretnosti, a onda daje priliku graditeljima nelegalnih objekata i licima koja su stekla vanknjižno vlasništvo na tim objektima poklonom ili kupovinom da sebe prijave kao vlasnika.

Evidencija objekata se, kako je navela, vrši iz baze podataka dobijene daljinskim snimanjem objekata, zatim na osnovu podataka dobijenih od do sada nadležnih organa u prethodnim postupcima legalizacije i ozakonjenja i od podataka dobijenih od Republičkog geodetskog zavoda (Katastra).

Dodala je da vlasništvo na objektu utvrđuje upravni organ – Agencija za prostorno planiranje potvrdom koja predstavlja upravnu radnju, na koju se po Zakonu o posebnim uslovima za evidentiranje i upis prava na nepokretnostima uskraćuje pravni lek koji je za nju predviđen Zakonom o opštem upravnom postrupku, a to je pravo na prigovor.

Upis u Katastar nepokretnosti se, prema njenim rečima, vrši po službenoj dužnosti, a ne po prijavi vlasnika, preko E-šaltera, bez donošenja posebnog rešenja, bez poštovanja principa prioriteta upisa po redosledu podnošenja zahteva ili prijava od nadležnog organa.

„Za ispravku propusta i grešaka, a moguće su kada je u pitanju veliki broj objekata od 4,8 miliona, Zakon predviđa mogućnost obraćanja sudu, a opšte je poznato koliko traju u Srbiji“, rekla je Mihailović.

Istakla je da je Zakon o posebnim uslovima za evidentiranje i upis prava na nepokretnostima najavljen i usvojen kao čarobno rešenje za graditelje nelegalnih objekata, „što ni iz blizu nije tako, jer sadrži odredbe koje su pre svega neustavne“.

„Pojedine odredbe su u suprotnosti sa postojećim bazičnim zakonima kao što je Zakon o osnovama svojinsko-pravnih odnosa, Zakon o opštem upravnom postupku, Zakon o državnom premeru i katastru, Zakon o postupku upisa u katastar nepokretnosti i katastar infrastrukture“, rekla je Mihailović.

Predmet upisa vlasništva su objekti, delovi objekta, izgrađeni suprotno zakonu, bez pribavljenog rešenja o odobrenju za izvođenje radova (sanacija, rekonstrukcija, adaptacija, promena namene), objekti za koje je izdata privremena građevinska dozvola pre 13. maja 2003. godine, objekti izgrađeni u vreme kada nije bilo propisano izdavanje građevinske dozvole, a na kojima nije upisano pravo svojine u katastru nepokretnosti.

Takođe predmet upisa su i stambeni objekti kategorije „A“ i „B“ (Pravilnik o klasifikaciji objekata) i privredni objekti za koje je izdato rešenje o građevinskoj dozvoli, ali je do dana stupanja na snagu ovog zakona istekao zakonski rok za pribavljanje rešenja o upotrebnoj dozvoli i objekti iz evidencije o utvrđenim promenama na nepokretnostima koje nisu upisane u katastar nepokretnosti.

Upis je predviđen i za objekte bez građevinske dozvole i zemljište ispod objekta ili deo zemljišta na katastarskoj parceli na kojoj je objekat sagrađen.

Uslovi za upis su da su objekti vidljivi na satelitskim i ostalim snimcima ili sadržani u bazi podataka Agencije za prostorno planiranje i urbanizam na osnovu ranijih prijava i na osnovu podataka iz Republičkog geodetskog zavoda (Katastra) koji je te objekate evidentirao u režimu držaoca sa ili bez upisanog vlasnika, ili ih je evidentirao kao objekte sa privremenom dozvolom, zatim da su objekti izgrađeni na građevinskom zemljištu, sa izuzetkom da su izgrađeni i na poljoprivrednom ili šumskom, naročito u seoskim područjima.

Ukoliko su objekti izgrađeni u zoni zaštite javnog dobra ili vojnih kompleksa uravljač javnog dobra mora da dostavi saglasnost Agenciji.

Vlasnicima nelegalnih objekata, kako je ocenila Mihailović, predstoji „hod po mukama“, a prvi korak je prijava Agenciji za prostorno planiranje i urbanizam.

Izvor: beta

Oznake: vlasnik, katastar, legalizacija