Ministarstvo finansija najavilo je da će od januara sva sredstva fakulteta biti centralizovana kroz sistem SPIRI, uz gašenje postojećih računa. Univerziteti upozoravaju da takav model ne prepoznaje složenost njihovog finansiranja i može dovesti do blokade rada

Uvođenje programa SPIRI kojim će se kontrolisati finansiranje univerziteta, a na insistiranje Ministarstva finansija, kojim će biti ugašeni računi fakulteta, uopšte ne bi bilo sporno kada bi fakulteti funkcionisali na nivou osnovnih i srednjih škola gde postoje samo dva izvora prihoda, dok fakulteti imaju mnogo više izvora prihoda, kaže za „Vreme“ dekan Hemijskog fakulteta Goran Roglić.

Fakulteti svih univerziteta dobili su 12. decembra dopis iz Ministarstva finansija da do kraja godine moraju da ugase sve račune na koje su im do sada uplaćivana sredstva za naučne projekte.

Od 5. januara, najavljuje to ministarstvo, počeće primena informacionog sistema SPIRI, u okviru koga će se sve uplate fakulteta slivati na samo jedan račun, što veoma brine zaposlene nma univerzitetima jer se plaše da će uvođenje sistema SPIRI do potpunog finansijskog i naučnog kolapsa.

Značajan nedostatak informacija

Roglić ističe da će, kada budu ugašeni računi fakulteta, nastati problem u vezi sa finansiranjem fakulteta iz međunarodnih projekata i posredstvom Fonda za nauku, ali sa i uplatama koje stižu od drugih ministarstava.

„Od države nismo dobili jasne instrukcije kako da planiramo sredstva, odnosno na kojoj poziciji da se računaju sredstva, da li kao budžetska ili kao sopstvena sredstva, odnosno gde da računamo sredstva koja dobijamo od ministarstava nauke, kulture i zdravlja. Dakle, glavni problem sa programom SPIRI je značajan nedostatak informacija u vezi sa tim kako će fakulteti funkcionisati“, kaže Roglić.

Podseća da je Fond za nauku ugovorom obavezao fakultete da otvore podračune za svaki projekat, pa bi fakulteti, uveođenjem sistema SPIRI, trebalo da ugase te podračune i prekrše zaključene ugovore sa Fondom za nauku.

Dodaje i da predstavnici Fonda za nauku nisu bili prisutni na nedavno održanom sastanku predstavnika državnih univerzitetima sa resornim mkinistarstvima, a da je na pitanje zašto ih odgovor izostao.

Problem sa velikim brojem isplata

Kao dodatni problem navodi i da je uvođenjem sistema SPIRI svaki univerzitet dužan da isplatu svakog računa većeg od 100.000 dinara najavi pet dana ranije i onda čeka odobrenje Ministarstva prosvete.

„Naša procena je da Ministarstvo prosvete nema kapaciteta za taj posao, jer prema gruboj proceni samo Univerztitet u Beogradu ima između 1500 i 2000 računa dnevno, i za svaku od tih isplata mora da se šalje posebo obaveštenje Ministarstvu prosvete na koje oni treba da daju saglasnost“, kaže Roglić.

Šta će biti 15. januara?

Kao poseban problem navodi to što finansijske službe univerziteta nisu prošle adekvatnu obuku za rad u sistemu SPIRI, to što nisu napravljeni odgovarajući interfejsi između knjigovodstvenih programa univerziteta i sitema SPIRI, tako da on „uopšte ne zna da li ćemo u januaru bilo šta moći da završimo preko SPIRI-ja“.

Roglić navodi i da je odavno predviđeno da sistem SPIRI bude uveden.

„Nemamo ništa protiv da država kontroliše trošenje novca, ali samo ako to bude urađeno tako da sistem funkcioniše. U priču o sistemu SPIRI smo ušli još juna prošle godine, i još tada smo ukazivali na probleme koji postoje u njegovom funkcionisanju, i naše strahove u vezi s tim, ali nikada nismo dobili nijedan odgovor“, kaže Roglić.

Navodi da Ministarstvo finansija upućuje univerzitete na druge direktne korisnike, što bi značilo da fakulteti treba da razgovaraju sa ministarstvima i Fondom za nauku.

„Ako neko donosi zakon, onda valjda treba da uradi i analizu posledica tog zakona i da reguliše funkcionisanje tog zakona. Kao dekan i kao neko ko se aktivno bavio time ne mogu da kažem da li po tom zakonu nama 15. januara Ministarstvo nauke treba da uplati platu za zaposlene na poziciji 01 ili poziciju 04, odnosno kao budžetska ili kao sopstvena sredstva“, zaključuje Roglić.

Izvor: vreme

Oznake: sistem SPIRI, fakulteti