Pročitaj mi članakSrbija je Eldorado za kockare i kladioničare jer se na dobitke ne plaća nikakav porez. Apsolutno nikakav. Ako u Srbiji radite, platićete porez na dohodak. Ako se kockate ili kladite, na taj dohodak nećete platiti ni dinara. I to je sasvim legalno, jer srpsko zakonodavstvo kaže da su svi dobici ostvareni u igrama na sreću do iznosa od 143.872 dinara, ili oko 1.200 evra neoporezovani. A oni ostvareni u kockarnicama, kladionicama ili na poker aparatima su potpuno neoporezovani. Teoretski, ko osvoji 100 miliona evra, nosi kući 100 miliona evra. Kako je to moguće?
Опорезивање дохотка физичких лица од игара на срећу регулише Закон о дохотку грађана и прописује обавезу плаћања пореза од 20 одсто за све добитке изнад поменутог неопорезивог износа. Међутим, Закон о играма на срећу каже да то важи само за класичне игре на срећу Државне лутрије Србије. То су лутрија, спортска прогноза, лото, томбола, бинго и сличне игре, пише портал Бизнис и финансије.
Посебне игре на срећу које приређују приватне коцкарнице, казина и кладионице у потпуности су ослобођене обавезе плаћања пореза на доходак, без обзира на висину добитка. Иако у многим сегментима домаћег пореског система важи ко не плати на мосту, платиће на ћуприји, то у овом случају не важи. Јер не само да нема никакве пореске обавезе приликом освајања добитка, већ ова врста дохотка није на списку ни за плаћање пореза на доходак грађана. Лаици би рекли да се неко баш добро потрудио да ови приходи остану неопорезовани.
Стручњак за ову област Марко Паштар, адвокат који се претежно бави пореским правом, каже да је ову тему анализирао недавно за потребе свог научног рада и да је био веома изненађен колико јавност мало зна за ове податке. Паштарев закључак указује да наше пореско законодавство директно подстиче коцкање.
– Србија јесте специфична по томе. Нисам обрадио целу Европу, али нисам нигде пронашао да се тај приход не опорезује бар у неком износу.
Како то изгледа у комшилуку?
Највеће порезе има, веровали или не, Република Српска. Неопорезиви износ је 1.000 КМ (око 500 евра), да би се затим примењивала прогресивна скала од 10 до 30 одсто. Што већи добитак, то већи порез. У Федерацији БиХ на све добитке преко 100 КМ плаћа се 10 одсто пореза. У Хрватској је слично као у РС, прогресивна стопа на износе веће од 100 евра, али су наплаћени порези ипак мањи јер је обрачун повољнији за добитника.
Северна Македонија опорезује добитке по стопи од 15 одсто уз условно признавање неопорезивог дела од 80 евра, само у случају да су добици до тог износа. Уколико су већи, плаћа се порез на цео износ. Словенци признају добитак до 300 евра без пореза, а онда га наплаћују у износу од 15 процената, Румуни немају неопорезиви део и порез је прогресиван од три до 40 одсто, како добитак расте. Црна Гора је обавезу плаћања пореза на доходак од игара на срећу увела ове године у износу од 15 одсто на износе веће од 300 евра.
Према подацима српске Управе за игре на срећу, држава је од приређивача у 2024. години наплатила накнаде за игре на срећу од скоро 21 милијарду динара (око 180 милиона евра), три пута више него у 2018. Уз то, они плаћају порезе као и све друге компаније у Србији, па се о овој делатности говори као о озбиљној индустрији која доприноси буџету, али и кроз запошљавање на скоро 2.900 локација.
Ипак, Марко Паштар сматра да сва та давања никако нису компензација за неплаћање пореза на добитке и да би увођење пореза на доходак вероватно значајно смањило број оних који се коцкају или кладе.
– Коцкарнице и кладионице плаћају јако велике порезе што се тиче добитака, плаћају и као организатори игара око 15 одсто на разлику између уплата и исплата. И то плаћају као своју пореску обавезу. Међутим, коцкарници је и даље повољније то него да се физичка лица опорезују. Највећу штету од увођења пореза на доходак имале би саме коцкарнице, јер би се смањила потражња – сматра Паштар.
Колики би се порески приходи могли остварити увођењем пореза на доходак зависи од токова новца, а то баш није тако једноставно израчунати. Иако су извештаји о токовима готовине јавно доступни на АПР-у, тешко је открити колико пара је једна коцкарница исплатила годишње за добитке.
– Када би се дошло до тог податка, опет не би било лако израчунати јер постоји неопорезиви износ, тако да би морао да се мери сваки исплаћени добитак када се одузме пореско ослобађање од 143.872 динара – појашњава Паштар.
Сваки грађанин у кладионицама остави по 26.000 динара
Рачуница у динар није лака, али сигурно је да је све оно што плаћају кладионице држави мањи део у односу на оно шта би држава могла да заради ако би опорезовала добитке. Паштар сматра да би се то најједноставније могло урадити изједначавањем пореског третмана класичних и посебних игара на срећу. Друго је питање да ли је пореска олакшица од 1.200 евра висока, ако се узме у обзир да нигде у региону није већа од 500 евра.
Анализа агенције Плум Марк, на основу података АПР-а, показује да свако од 5,5 милиона пунолетних грађана Србије сваке године у просеку потроши скоро 26.000 динара на коцкање и клађење. Приход те индустрије у прошлој години износио је нешто више од 140 милијарди динара (око 1,2 милијарде евра). Чиста добит била је 16 милијарди динара (скоро 140 милиона евра). Приход десет највећих повећан је номинално више од четири пута од 2012. године.
Задатак државе је да од сваке индустрије приходује најсврсисходније могуће, са најбољим ефектом за буџет али и за добробит својих грађана. Да то није случај када је реч о индустрији игара на срећу за Б&Ф потврђује и аутор неколико закона и уредби и виши научни сарадник Института за међународну политику и привреду Марко Новаковић.
– Погубан је утицај коцке на људе. Сваки законодовац мора имати на уму добробит својих грађана и зарада и интереси неких компанија никако не би смели да буду пречи. Рекламирање се превише олако узима. Италија је 2018. године забранила декретом било какве промоције и спонзорисање коцкања, укључујући и рекламирање на дресовима и на телевизији. А код нас сви наши најпознатији спортисти рекламирају коцкање, глумци такође. Контрадикторно је да кладионица буде спонзор спортског клуба. Наша лига се зове по кладионици – набраја Новаковић нелогичности.
Ова пракса би требало ускоро да се промени, јер су измене Закона о оглашавању којима се забрањује познатим личностима да рекламирају клађење и коцкање у скупштинској процедури и почеће да се примењују шест месеци након усвајања. Такође, држава је изменама Закона о играма на срећу с краја прошле године драстично повећала накнаде и порезе. Неке од тих одредби тек треба да ступе на снагу у 2026.
Опорезивања дохотка од коцкања, међутим, још није дошло на дневни ред. О томе се у јавности уопште и не говори. Мало је познато да кладионице и коцкарнице не обрачунавају ни ПДВ од 20 одсто, а на услуге игара на срећу се не плаћа ни акциза.
Паштар истиче да је додатни проблем то што Закон о буџетском систему, као врховни закон који регулише јавне приходе Србије, прописује да се пореска ослобођења могу уводити само пореским законом, а код нас Закон о порезу на доходак грађана дозвољава Закону о играма на срећу да одреди шта су посебне игре на срећу.
– Тако да је ово спорно не само са аспекта легитимитета, него и легалитета – подвлачи Паштар.
Новаковић сматра да је за промену потребна пре свега политичка воља, да надлежне институције детаљно анализирају утицај коцке на популацију, усвоје и спроводе нове стратегије и законе, потпуно уреде и контролишу то тржиште. До тада, млади ће излазити у кладионице на пиће, клопу, дружење и успут се коцкати. Није спорно да таква места постоје, Америка их има на више локација и зна се за шта та места служе. Али, не може неко сваки дан из Њујорка да иде у Лас Вегас. Код нас може, јер је Лас Вегас на сваком ћошку.
