Pročitaj mi članakDušan Mandić, reprezentativac Srbije, poneo je status MVP-ja finalne utakmice Evropskog prvenstva, gde je sa četiri gola i dve neverovatno važne reakcije u odbrani trasirao put ka pobedi nad Mađarskom i tituli prvaka Evrope - 10:7.
Dan kasnije, Mandić je ponovo goruća tema – nije bio na prijemu kod predsednika Srbije Aleksandra Vučića dok su studenti Matematičkog fakulteta Univerziteta u Beogradu upravo Mandića stavili u prvi plan u svojoj čestitki.
Zbog čega je to tako i šta je dovelo do toga da Mandić postane jedan od simbola borbe protiv aktuelnog režima?
Paradoksalno, sve je počelo idilično. Ili je tako bar trebalo da bude.
Kada je u junu 2021. godine objavljeno da će Mandić, tada prvak Evrope i najbolji igrač završnog turnira Lige šampiona, dogovorio dolazak u Novi Beograd, izgledalo je kao da tim sa bazena 11. april pod vođstvom Aleksandra Šapića stvara pravu imperiju sa ciljem da dugo bude gospodar evropskog vaterpola.
Posle Mandića stizali su redom Nikola Jakšić, Angelos Vlahopulos, zatim i Alvaro Granados… Ne zna se koje ime je bilo zvučnije, a Mandić je imao ulogu kapitena.
I tako je i išlo, stigli su do finala protiv Pro Reka, a Mandić je, iako strelac jednog gola, na šest sekundi pre kraja dobru situaciju propustio da pretvori u prednost i titulu, a potom je u drugoj seriji peteraca šutirao nešto slabije, te je golman Italijana Marko Del Lungo uspeo da odbrani.
Ostao je Novi Beograd bez titule, ali je Mandić i naredne sezone imao status kapitena, sve do marta 2023. godine, kada je stigla šokantna vest – Živko Gocić je nakon poraza od Juga u polufinalu Regionalne lige (15:13) odstranio Mandića iz tima.
„Nije bilo nikakvog sukoba, nediscipline, nema uperivanja prsta u jednog čoveka. Odluka mislim da je ispravna, sturčna procena igara, forme i doprinosa u ovom trenutku. Apsolutno nema ličnog sukoba između mene i Mandića“, rekao je Gocić u pojašnjenju odluke da odstrani svog nekadašnjeg saigrača iz redova reprezentacije iz takmičarske ekipe.
Ubrzo se oglasio i sam Mandić:
„Moj nekadašnji reprezentativni drug, Živko Gocić mi je na sastanku 27.03.2023. godine potpuno neočekivano i bez ikakve najave, pred celim timom i ostatkom stručnog štaba, izjavio da je doneo konačnu, neopozivu, nepovratnu odluku da ja više nisam deo tima, da mi nije dozvoljeno da treniram sa ekipom i da se za sve što me zanima obratim nadležnim organima kluba. Na moje pitanje koji je razlog ove odluke nisam dobio odgovor“, rekao je on.
Nedugo potom isplivala je i pozadina svega – u pitanju je bio hir Aleksandra Šapića, koji je iskoristio svoj položaj i kao predsednik praktično naterao Gocića da Mandića izbriše iz ekipe.
Nakon nekoliko meseci drame i problema, Mandić je konačno ugledao „svetlost dana“ – u junu 2023. godine predstavljen je kao novi vaterpolista Ferencvaroša:
„Prethodni period u Srbiji je trebalo da bude najlepši period u mojoj karijeri. Umesto toga, to je bilo najteže vreme u mojoj karijeri. Izašao sam iz ekipe Novog Beograda bez razloga, podvukao sam, bez razloga“, napisao je Mandić.
„U tom teškom periodu, među prvima su me podržali i kontaktirali Balaž Njeki (glavni trener) i Ferencvaroš. Pokazali su veliko interesovanje da postanem deo tako velikog kluba kakav je Ferencvaroš, sa velikom istorijom i navijačima. Više sam nego srećan i uzbuđen što sam ovde. Ciljevi su najviši – da pokušamo da osvojimo sve što možemo“, dodao je Mandić nakon što je predstavljen u Ferencvarošu.
No, sve to je ostavilo ozbiljnog traga na samom Mandiću, koji je 15. juna doneo odluku da se, bar privremeno, povuče iz reprezentacije Srbije.
To njegovo odsustvo potrajalo je šest meseci, ali je u decembru 2023. godine ipak bio uvršten u sastav ekipe Uroša Stevanovića za Evropsko prvenstvo u Hrvatskoj u januaru 2024. godine, a potom i za Svetsko prvenstvo u Dohi mesec dana kasnije.
Na takmičenju u Dubrovniku i Zagrebu Srbija je bila sedma, potom je u Kataru bila nešto bolja – četvrta, uz ne preterano ubedljive partije, ali ispunjen cilj – plasman na Olimpijske igre u Parizu.
Ni u Francuskoj nije izgledalo da će biti previše razloga za zadovoljstvo, pogotovo nakon izuzetno lošeg početka – jedva izvojevana pobeda nad Japanom, težak poraz od Australije, nedostatak snage za ozbiljniji otpor Španiji… No, Mandić je konstantno bio „udarna igla“ i iz meča u meč pokazivao naznake povratka u prepoznatljivu formu, da bi u nokaut-fazi golčinom protiv Grčke, odličnom partijom protiv Sjedinjenih Američkih Država i na kraju Hrvatske u finalu blistao, zbog čega je sa razlogom proglašen za najboljeg igrača Olimpijskih igara.
Doduše, otišao je Mandić u Pariz na najveće sportsko takmičenje znatno „lakše“ duše – ogroman kamen mu je pao sa srca kada je kao najbolji igrač predvodio Ferencvaroš do titule prvaka Lige šampiona.
A kako su stigli do finala?
Pobedom nad Novim Beogradom posle peteraca. Mandić je svom nekadašnjem klubu dao te junske večeri pet golova.
I onda – titula prvaka Evrope sa reprezentacijom u Beogradu.
Iako je 2024. bio na prijemu, ponovo se najviše pričalo o njemu jer nije pružio ruku Aleksandru Šapiću.
Ovog puta, nije bio kod Vučića na prijemu.
Vredi spomenuti i da je Mandić u martu 2025. bio učesnik protesta „15. za 15“, gde je sa nekoliko stotina hiljada građana izašao na ulice Beograda kako bi iskazao nezadovoljstvo vladajućim režimom.
Prikaži ovu objavu u aplikaciji Instagram
