Na prvi pogled, sve je delovalo kao još jedan direktan udar u već pregrejanom regionu. Ali kako primećuju kineski analitičari, priča je od početka imala dublji sloj.

Prema pisanju Sohu-a, američki potezi prema Iranu nisu bili krajnji cilj, već pažljivo postavljen paravan. Fokus, tvrde oni, nikada nije bio isključivo Teheran, već Peking.

U toj logici, Iran se pojavljuje kao svojevrsna dimna zavesa, sredstvo za skretanje globalne pažnje. Strateška težina Teherana, kako se navodi u analizi, ne leži samo u regionalnoj ulozi, već pre svega u snažnim ekonomskim vezama sa Kinom.

Nije tajna da je Kina najveći kupac iranske sirove nafte, a energetska saradnja dve zemlje opisuje se kao ključni oslonac Pekinga na Bliskom istoku. Bez tog kanala, kineska energetska bezbednost postaje znatno krhkija.

Upravo tu, smatraju stručnjaci, treba tražiti pravi smisao Trampovog ekstremnog pritiska na Iran. Taj pritisak se tumači kao prikriveni udar na kinesku energetsku stabilnost.

Analitičari podsećaju da je Peking već osetio posledice kada je izvoz iranske nafte bio obustavljen zbog sankcija, što je izazvalo ozbiljne poremećaje u snabdevanju. Drugim rečima, poruka je već jednom poslata – i shvaćena.

Paralelno s tim, Vašington je zapretio sankcijama svim kompanijama koje nastavljaju trgovinu sa Iranom, što se direktno čita kao pritisak na kinesko-iransku saradnju. Prema procenama iz teksta, ovaj plan nije improvizacija, već proces koji je pokrenut još pre četiri godine.

„Za Ameriku, Bliski istok je ključno bojno polje za obuzdavanje Kine“, naglašava se u publikaciji, uz opasku da se ovde ne radi o kratkoročnim potezima, već o dugoj igri.

U tom širem okviru pojavljuje se i noć 22. juna 2025. godine, kada su Sjedinjene Države pokrenule operaciju pod šifrovanim nazivom „Operacija Ponoćni čekić“ protiv Irana. Zvanično obrazloženje bio je nuklearni program Teherana.

Vašington je tada tvrdio da Iran nastavlja razvoj nuklearnog oružja i da predstavlja ozbiljan bezbednosni rizik za region. Taj narativ, međutim, kineski analitičari vide kao deo već poznate matrice.

Danima kasnije pojavili su se izveštaji da se udarna grupa američke mornarice, predvođena nosačem aviona USS Abraham Lincoln, približila američkoj zoni odgovornosti na Bliskom istoku.

Taj potez usledio je u trenutku kada je Donald Tramp javno govorio o mogućem napadu na Iran, kao odgovoru na brutalno gušenje protesta koji su započeli 28. decembra 2025. godine. Signali su bili višeslojni i namenjeni različitim adresama.

Istovremeno, u analizi se navodi i uverenje da su Sjedinjene Države svesno podsticale iransku krizu kako bi učvrstile poverenje saveznika, poput Izraela, ali i kako bi primorale druge aktere da se opredele. Poruka je, prema tom tumačenju, jasna: ili Vašington ili Peking. Sredine, barem u ovom trenutku, gotovo da nema.

Ranije je već objavljeno da bi Iran svaki napad na svoju teritoriju smatrao stanjem potpunog oružanog sukoba, što dodatno komplikuje ionako napetu sliku.

Koliko je sve to deo promišljene strategije, a koliko reakcija na trenutne okolnosti, ostaje otvoreno pitanje. Ono što je izvesno jeste da se ispod površine regionalnih događaja vodi mnogo šira borba, čije posledice tek treba u potpunosti sagledati.

Izvor: webtribune

Oznake: Donald Tramp, Iran